петак, 15 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

GOODBYE SERBIA! У последње две године само у Немачку иселило се око 50.000 особа

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Из Србије се од 2000. године иселило 654.000 људи, што у статистичком смислу значи да смо изгубили становништво Ниша и Новог Сада. Подаци немачке Савезне службе за миграције говоре да је у првој половини 2018. године готово 19.000 радника из Србије имало дозволу боравка у Немачкој, што је за 2.000 више него у истом периоду претходне године.
 
Процене говоре да се у последње две године из Србије у Немачку иселила више од 51.000 људи. Рекордан број младих емигрирао је 2015. године – само у земље чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) отишло је чак 60.000 особа. Највећи број њих (45.200) иселио се у Немачку, а Аустрија је била друга „обећана земља” за наше емигранте, у коју се те године одселило 7.800 особа. Из визуре статистике ОЕЦД-а, Словенија је била трећа најпожељнија дестинација за наше суграђане – 2.400 младих миграната се током 2015. године преселило у „дежелу”. Следе Шведска, у коју се одселило 1.800 грађана Србије, и САД, које су примиле нових 1.278 миграната.
 
Све су то били разлози због којих је Влада Србије формирала Координационо тело за економске миграције, у којем се налазе академици САНУ, универзитетски професори и ресорни министри, а како је јуче истакао министар рада др Зоран Ђорђевић након првог радног састанка, први и једини задатак тог тела јесте да се промене околности и услови под којима се дешавају миграције, како би се наши суграђани задржали у Србији, али и вратили они који су отишли. „На стратегији спречавања економских миграција радиће и тим експерата који ће имати логистичку подршку владе, без политичког утицаја. Наша жеља је да променимо начин размишљања, однос државе и околности због којих млади одлазе. Због тога улажемо у преквалификацију и доквалификацију радника, како би они били што конкурентнији на тржишту рада. Имали смо на уму искуство земаља региона из којих је дошло до масовне емиграције младих након уласка у ЕУ и схватили да овим проблемом морамо да се позабавимо пре него што постанемо део европске породице”, рекао је Ђорђевић.
 
Анализа др Владимира Гречића, професора Економског факултета у пензији и члана Координационог тела за економске миграције, показала је да сваки осми емигрант има високо образовање – другим речима, одлазе они који су нашој земљи најпотребнији. Скоро петина особа која је емигрирала у САД има високо образовање, а млади стручњаци најчешће одлазе у Њујорк, Илиноис, Флориду и Калифорнију. У Швајцарску и Словенију иселио се велики број лекара и стоматолога, док у Немачкој постоји највећа потражња за инжењерима и средњим медицинским кадром.
 
Он је након јучерашњег радног састанка Координационог тела изразио задовољство што се питање миграција позиционирало високо на лествици политичке агенде.
 
„Какав ће бити резултат нашег рада, не могу унапред да кажем. Нисмо разрадили методологију, више институција је укључено, али у тиму сам јер верујем да нешто може да се уради. Све зависи од нас”, истакао је Гречић. Он је додао да су миграције интензивиране након економске кризе 2008. године, о чему илустративно сведочи податак ОЕЦД-а да је 2008. године из Србије отишло 27.000 људи, да би 2015. године тај број био дуплиран.
 
Представница Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк оценила је да су последњих година интензивиране миграције, због чега све институције треба да буду максимално ангажоване, како би се створио амбијент да млади људи након завршеног факултета остану у земљи. „Тиме бисмо увећали број становника, али би се обезбедила и замена генерација”, рекла је Гордана Бјелобрк.
 
С обзиром на то да се у Координационом телу за економске миграције налазе академици САНУ, универзитетски професори, врхунски ауторитети из области демографије и миграције и министри Дачић, Мали, Шарчевић, Ружић, Удовичић и Ђукић Дејановић, као и представници Привредне коморе Србије и синдиката, велико интересовање новинара изазвала је појава Лава Пајкића, студента монтаже, који је присуствовао састанку тима и прес-конференцији. На питање која је његова улога у Координационом телу, представници Прес-службе Министарства рада нису имали одговор.
 

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније