уторак, 26 мај 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

АКО НИЈЕ БЕЛИ, ОНДА ЈЕ СКУП Специјалне врсте хлеба многима нису доступне

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Док се пре само неколико година водила полемика колико грама има векна и да ли се ценом хлеба купује социјални мир, данас се расправа свела на питање због чега су толике осцилације у цени, да ли је хлеб који купујемо заиста хроно, црн од брашна или адитива и морају ли друге врсте хлеба да буду неколико пута скупље од белог.
 
Заштитници потрошача сматрају да је цена често нереална и да су трговци и произвођачи искористили тренутак пропаганде да бело рафинисано брашно представља опасност за здравље.
 
 
Произвођачи објашњавају да је разлика у цени репроматеријала. Они коначну цену правдају и разним додацима као што су семенке, хималајска со, маслиново уље, као и начином производње.
 
Бели, полубели, црни, од интегралног брашна, са семенкама, без семеники, од пшеничних клица, хроно, ражани, безглутенски, квасни, бесквасни... И то је само део асортимана на рафу за хлеб боље снабдевених радњи.
 
Баш толико широк је и дијапазон цена, које се крећу од 40 за векну белог, па чак до 350 динара за хроно хлебове од 300 грама.
 
- За хроно хлеб користе се брашна - ражано, хељдино и друга, која су скупа, тако да и финални производ има вишу цену. Ако је у питању интегрални хлеб, он се прави од брашна које није много скупље од белог, али пошто је здравији, из тог разлога је тај хлеб и скуп - објашњава Ивана Мијаиловић, чија пекара је годинама производила и хроно хлеб. Међутим, када су радњу отворили поред школе, престали су са производњом хроно и интегралног пецива јер су деца мање куповала ову храну.
Наша саговорница објашњава да је велика потражња за полубелим, црним, интегралним и хроно хлебовима почела са кампањом о здравој исхрани. Информације да ове врсте хлебова смањују гојазност и побољшавају опште стање организма, изазвала је помаму код купаца и произвођача, који су искористили тај тренутак.
- Није материјал баш толико скуп да мора да буде превисока цена. Пре годину дана када смо правили хроно хлебове, цена је била 160 динара за векну од 500 грама који садржи четири врсте брашна и семенке, док су у другим радњама 300 грама таквог хлеба продавали по 200 динара. Људи једноставно користе ситуацију. Такав хлеб не мора да буде претерано скуп, али када се откупи од пекаре, када сви урачунају марже и подигну цену због своје зараде, онда то буде мало скупље - прича наша саговорница.
 
Има и оних који не питају за цену, али редом читају декларације и траже стручну потврду о садржају одређеног хлеба.
 
У шабачком Удружењу потрошача кажу да је општи утисак да су се произвођачи уозбиљили, али да и даље недостају механизми контроле.
- Постоје произвођачи који се озбиљно баве послом, али и они који боје хлеб - додају какао, арому или меласу. То вам је као и у свим другим стварима, има доста фалша. То је непоштена пракса која данас није тако честа. Нажалост, ми то не можемо са сигурношћу да утврдимо јер немамо механизам. То би требало да се провери у националној лабораторији, и да у координацији са независном организацијом која би стала иза тога. У западним развијеним земљама, попут Немачке, постоји организација "Стифтунг Wарентест" (СWТ), која спроводи независно упоредно тестирање роба и услуга. Њихови запослени одлазе у продавнице као тајни купци, купују производ и носе га у акредитоване лабораторије, тамо испитују квалитет, па објављују резултате. Они никада нису изгубили спор иако често добијају тужбе. Њихови резултати су из акредитованих лабораторија. Код нас мора да се уведе сличан начин провере да би потрошачи били безбедни - објашњава Драгана Симић Антонијевић из Удружења потрошача Шапца.
 
Од 40 до 350 динара за векну
 
Цене хлебова од различитих врста брашна крећу се од 40 до 350 динара за векну или резани хлеб тежине 300 грама. Најјефтинији је, наравно, обичан бели хлеб. Овсени, ражани и интегрални хлеб у већини продавница у просеку је око 120 динара. На декларацијама најчешће стоји да су прављени од проклијалих зрна ражи, овса или пшенице. Спелтин хлеб је у просеку 30 динара скупљи - дакле, 150 динара, хроно хлеб од 300 грама кошта 135 динара, а хељдин 105 динара.
 
Протеински хлеб, који према тврдњама произвођача не гоји чак и када се једе увече, продаје се по цени од 250 до 350 динара. Што се тиче тост хлеба, цена је од 100 до 145 динара за паковање од 500 грама, а састав је од белог, преко полубелог, па до црног.
Мирјана Чворић Губелић   Блиц

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније