среда, 20 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НЕДА И АРТУ НА ВОДИ ПО ТЕПИХУ ШТО ХОДИ

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Драги моји, признаје ваша Неда да је грешно биће. Оно кажу да ко год да је човек греши, али некако се ова моја грешка наметнула као једна од очигледнијих и врло иритантних, како мени тако и другима око мене, јер тог лепог пролећног дана пре неколико месеци одох у продавницу у куповину.

 Да, све почиње са куповином. Планираном. Није било импулсивног трошења, а не, није то грешка у овом случају, већ напротив, све је било договорено и испланирано, али... Оно „али“ што свима срећу квари. Ех, све сам испланирала, припремила, паре скупила и отишла да купим нови усисивач. Аха, усисивач. Тај апарат врло значајан међу кућним апаратима. Чест друг женског бића. Онај који нам олакшава живот и скупљање камара мрвица и осталих неидентификованих комада свега и свачега испод стола и других забитих куткова стамбеног простора. Онај друг што буком растерује све из просторије. Који нас прати у стопу у раду и просто бодри својим звуком. Баш тај апарат одох да купим, јер је, на моју велику жалост, стари одлучио да се пензионише. Ушла сам у једну од многобројних продавница технике и одлучила да купим модел који изгледа сви зову усисивач на воду, иако искрено ради исто на струју, али има велики простор у који се сипа вода, те тиме кажу да мање прашине излази при чишћењу по кући. Истина јесте да некако мање праши, али да је кабаст јесте. Мој је исти као мали Арту-Диту (R2-D2), паметни робот из серијала филмова „Ратови звезда“ („Star Wars“). И исто тако користи мени неки тотално неразумљиви језик. Никако да се довогоримо да се престане саплитати о свој кабал, да преко прага сам пређе, да не морам свуда да га носим и преносим,... Ма, једноставно да савлада све што је мој стари усисивач знао врло лепо да ради и то без неке посебне дресуре и напредних курсева за употребу и комуникацију. Али мој Арту неће ни да чује. Јок вала. Тера по своме и само фркне намћорасто код прага, затегне кабал и ни макац даље уколико га ја не пренесем и сместим на неко друго погодно место. А тек када завршимо чишћење и сређивање креће његов купањац. О, да, ова раса воли купање после трчкарања по вашој кући. Након свега стварно нема друге него да схватим зашто кажу да је чишћење усисивачем по кући равно по тежини, како наводе нека поређења, чак и рударском послу. Мислила сам да се мало шале, али дефинитивно шала није. И немој да се неко са домаћицама шалио, јер након таквих физичких активности, уз још и рибање и кување, верујте да би могле да победе у такмичењу обарања руку и трчању, дизању тегова и бар још неколико атлетских дисциплина. А још ако имају и клинце – дефинитивно имају више кондиције од просечног спортисте. Елем, да се вратимо мом Артију, како сам почела од милоште да га зовем, док смо се убеђивали да коначно сам пређе праг. Најбоље је оно брчкање урадити одмах по завршеном чишћењу, иначе верујте вашој Неди, ни гас-маска неће баш помоћи. Јесте, авај, ваша Неда може томе посведочити, јер је одложила једном брчкање и како је било лето и температура у плусу тридесет и кусур можете претпоставити шта се десило. Прво сам ишла по кући као пас трагач њушећи сваки кутак у потрази за тим неким чудним и неугодним мирисом, а када сам дошла до Артија било ми је јасно да се његове „пелене“ морају редовно „мењати“. Нашла сам гумене рукавице, припремила терен и храбро се дала на решавање текућег проблема. И како се у мојој кући за свако чишћење користе сода-бикарбона или сирће и овде је Арти орибан на сличан начин, па шта нам буде. А можда негде и потајно постоји моја нада да Арти неће хтети после више да ради и ето мене до радње да купим онај обични усисивач и наставим по старом. Пати моја душа још за једним сарадником у чишћењу куће. Давно је то било, али тај малиша Тошибин је био најбољи друг икада у кућним пословима. Лак, са два велика точка којима је савлађивао све могуће препреке, дугим цревом и оним штапом из пола туцета делова, па и до крова могу стићи да очистим ћошкове, а не да морам да га носам и дижем како бих бар мало неко ћоше дохватила. И што је најбоље, када се одврне горњи део у којем је мотор и склони једна опна, остатак усисивача, односно доњи део, је био за скупљени отпад, који у кесу лепо изручим и адиос у смеће. Нема кеса за мењање, нема воде и потенцијалне жабокречине, нити неких малих, малецких посудица, већ цео доњи део усисивача вам је на располагању, без опасности да нешто ускисне. Све готово, све решено и одмах спремни за следећу акцију, док код Артија морам чекати да се и ти неки сунђери добро осуше, иначе оде после мотор. А вукао је мој Тошибић све – од длака, мрвица, прашине, до по неке играчке или перлица разних, воде, стакла,... ма, све и то без опасности да нешто после негде зариба. Био је то мој цар тепих-џунгле, еее. Кад споменух соду-бикарбону и сирће одмах се сетих филма „Моја мрсна православна свадба", како наши преведоше „My Big Fat Greek Wedding“ („Моја велика масна (дебела) Грчка свадба“) из 2002. године, у којем главни лик Тула (Fotoula "Toula" Portokalos), који интерпретира Ниа Вардалос (Antonia Eugenia "Nia" Vardalos) има оца Костаса (Costas "Gus" Portokalos – Мајкл Константин, Michael Constantine), који све лечи, од опекотина до бубуљица, виндексом – средством за чишћење прозора, па је тако код мене кући нарочито са сирћетом. Нешто загори – сипај сирће и остави на врућој рингли да прокува и после само опери. Неће вода добро да отиче - сипај у одвод врело сирће и со, и нека тако одстоји. Са мајица никако уклонити беле флеке од разних дезодоранса, оних анти-перспираната – пре прања потопи мајицу у сирће, ем чува боју, ем ће скинути све трагове. Ту се нађе посла и за соду-бикарбону, јер је препоручљиво за бељи осмех и здраве десни – размути соду-бикарбону у чају од жалфије и мућкај, или само опери зубе содом-бикарбоном. Чишћење фрижидера – растворити мало соде-бикарбоне у води и орибати, неће више бити ни неугодних мириса. Поврће пре јела – прво мало потопити у раствореној соди-бикарбони у обичној води, па опрати и после јести. Ма, има тога још. Све се код мене кући решава содом-бикарбоном и сирћетом. Нема грешке са њима. Те тако и следећи пут када сам користила мој мали Арту сипала сам воде колико траже и додала мало соде-бикарбоне и није било више чудних мириса уколико одмах није био брчнут, јер се на овим нашим просторима дешава да нестаје воде и није онда лако Артију да редовно одржава своју хигијену.

 

Ваш „експерт“ за правила Неда 22. октобар 2019. године

 

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније