среда, 14 април 2021

Друштво

×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Каранац: Превише насиља у медијима и на друштвеним мрежама утиче на децу

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Председница Одбора за људска и мањинска права Скупштине Србије Јасмина Каранац оценила је да вршњачко насиље није индивидуални већ проблем целог друштва, које мора радити на томе да се искорени.

 

Каранац је рекла да је вршњачко насиље и поред свих мера које се предузимају пре свега у оквиру система образовања и васпитања, и даље велик проблем како за децу која га трпе тако и за њихове родитеље.

"То не смемо посматрати само као индивидуални проблем породице која трпи због насиља, већ као проблем читавог друштва и сви морамо радити на томе да учинимо све да насиље у нашем друштву искоренимо. На то нас обавезује и Конвенција о правима детета која се заснива на четири основна принципа, на којима се заснивају сва остала права детета, а то су: право детета на живот, опстанак и развој, партиципација, недискриминација и најбољи интерес детета", навела је Каранац.

Како је истакла, да би спречили вршњачко насиље треба много радити са децом, како сами родитељи тако и школа.

Навела је да Србија ускоро треба да добије и нови Закон о правима детета и да верује да ће тај закон допринети бољем остваривању дечјих права и њиховој заштити од насиља.

Истакла је да се поред законских мера мора много радити на едукацији и превенцији.

"Млада особа може бити жртва, извршилац насиља, а може бити и сведок вршњачког насиља. Деца морају тачно знати шта је насилничко понашање, морају бити свесни своје одговорности и последица које њихово понашање може имати на жртву насилничког понашања, а сведоци смо тога да су последице често веома трагичне", рекла је посланица Социјалдемократске партије Србије и заменица члана скупштинског Одбора за права детета.

Она је додала да школа треба да едукује ученике о томе какво понашање је забрањено, као и шта дете које је жртва треба да предузме да би се заштитило, односно коме да се обрати у том случају.

"Сматрам да, санкција није решење већ и деци која су склонија агесивнијем понашању, треба приступити на проактиван начин, треба препознати ризично понашање, и кроз мере од стране саме школе, али и кроз установе социјалне, здравствене заштите, наравно уз стално учешће родитеља, треба утицати на промену образаца таквог понашања", навела је она.

Треба предочити друге начине односно да конфликте решавају без повређивања и злостављања других.

Према њеним речима, родитељи треба да буду у већој мери отворени за сарадњу уколико је њихово дете склоно таквом ризичном понашању.

Напоменула је да иако има ситуација да и сами родитељи нису спремни да прихвате чињеницу да њихово дете има проблема са понашањем, они треба да имају поверење у стручњаке и наставнике.

"Велика одговорност је на наставницима и директорима школа који сваку пријаву насиља од стране ученика и родитеља морају схватити на озбиљан и одговоран начин", навела је Каранац.

Она је истакла да је подршка жртви кључна и да подразумева како разумевање родитеља, школе, тако и подршку вршњака, што нажалост није увек случај.

"Зато треба радити на свим овим пољима. Пре свега родитељи треба да верују својој деци и да их подстичу да са њима отворено разговорају о сваком проблему и ситуацији у којој они могу постати или су већ жртва вршњачког насиља", рекла је Каранац.

Става је да надлежни у школама треба да имају искрен однос са родитељима детета које је жртва насиља, да свакој пријави насиља приступе озбиљно и одговорно и спроведу процедуре у складу са закном и другим актима.

Каранац верује да Министарство просвете том проблему приступа на озбиљан начин, о чему говори и акт који је је минстар просвете донео у вези спречавања вршњачког насиља - Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање који се примењује од 4. јула 2019. године.

"Ово је акт који даје јасне смернице образовним и васпитним установама у погледу садржаја и начина спроводјења мера и активности у циљу превенције и спречавања насилничког понашања, процени ризика, начинима заштите од насиља, праћењу ефеката предузетих мера и активности", подсетила је Каранац.

На насиље не реаговати насиљем

Она је говорила и о деци и младима који су сведоци вршњачког насиља с обзиром на ситуације када су сведоци вршњачког насиља само неми посматрачи.

"Разлоге оваквом понашању можемо да тражимо у страху од насилника, али често није само то разлог. Наравно да на насиље не треба реаговати насиљем, али важно је да имају свест о недопустивности насилничког понашања, да имају свести о потреби заштите жртве и да исто пријаве надлежним орагнима у школи или родитељима", рекла је она.

Нажалост, како је додала, превише је насиља и различитих непримерених садржаја у медијима и на друштвеним мрежама и све то на неки начин утиче на промене у понашању деце и често и саме родитеље чини немоћним да се носе са овим проблемом.

Она је закључила да понашање деце често произилази из понашња одраслих и да су наша деца често огледало нас самих.

"Нажалост, насиља има превише и са тим проблемом се сусрећу све земље света. Не могу а да не споменем и породично насиље, насиље над женама, насиље према старијим особама. Последице су тешке и разичитие, а често се огледају и у стварању таквог модела понашања, који ће деца и млади врло лако и брзо пренети на школу, школско двориштше, друштвене мреже. Зато је важно неговати породичне вредности, толеранцију и ненасилно решавање конфликата", истакла је Каранац.

Бета/Н1

Промо

Bg

Најчитаније