четвртак, 16 септембар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Измене закона о парничном поступку – противуставне

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

За данас су адвокати најавили протест због нацрта измена Закона о парничном поступку који је од 19. маја у јавној расправи са захтевом да се нацрт повуче и крене у писање измена из почетка.

 

Министарка правде зато што ове измене онемогућују грађанима приступ судовима. Незадовољних нацртом закона има много и то са свих страна.

Незадовољни су адвокати, удружења потрошача и цивилно друштво.

Министарка правде Маја Поповић изјавила је јуче за медије да Нацрт измене Закона о парничном поступку води скраћивању дужине трајања поступка, а самим тим и смањењу трошкова које грађани морају да плате.

Она је оценила да су адвокати незадовољни, јер су грађани могли да остварују права једном тужбом, али су само због адвокатских трошкова подносили више тужби и тако оптерећивали судове.

Адвокати тврде да овог пута не протестују због себе, јер би изменама грађанима било знатно отежано да потраже правду на суду с обзиром да судски трошкови морају да се плате авансно, а не као до сада након завршетка спора.

Организације цивилног друштва наводе да у Радној групи за нацрт измена закона нема никога ко би представљао грађане, док сам нацрт значајно сужава људска права.

Потрошачи, а то се углавном односи на клијенте банака који управо последњих месеци затрпавају судове тужбама против банака највише због наплаћених трошкова обраде кредита, али и других ставки, се жале да ове измене дају банкама могућност да и даље наплаћују накнаде иако судска пракса и став Врховног касационог суда недвосмислено показују да је то незаконито зато што се уводи измена по којој ће клијент само у првом спору који добије моћи да наплати судске трошкове, док ће у каснијим споровима по неким наредним кредитима и ако их добије морати да плаћа судске трошкове банци.

Весна Ракић Водинелић, професорка на Правном факултету Унион напомиње да се изменама закона приступило због повећања ефикасности, убрзавања суђења и примене електронског подношења докумената, али су се у нацрту појавиле и према њеним речима неуставне одредбе.

„Као прво расправљање о било ком поднеску, а то су тужбе, жалбе, одговори на тужбе, ревизије је условљено плаћањем судске таксе. Оно што ме запрепастило је што је написано да ако се не плати судска такса у року све то се сматра повученим и формално се окончава парница, али без расправе о суштини спора. Тако би велики број предмета нестао само зато што је тужба повучена, одговори на тужбу који би се сматрали повученим и тужба би се усвајала комплетно, жалбе које би се сматрале повученим што би значило да су пресуде правоснажне и да се може приступити извршењу. Мислим да је та одредба неуставна јер члан 32 Устава гарантује право на приступ суду, а осим тога и Европски суд за људска права има пресуде у вези знатне висине судске таксе, а код нас је свака, сем минималних, судских такси знатна имајући у виду колика је минимална плата“, објашњава професорка Водинелић додајући да очекује да ће те одредбе бити повучене. Она је истакла да аргументи како су најугроженији слојеви становништва већ заштићени у пракси и не стоје.

„У тужби можете тражити да вас ослободе плаћања такси и онда прилажете велики број докумената, као на пример да нисте запослени, али док суд одлучује о томе вама тече рок за плаћање судске таксе и онда се можете наћи у доцњи“, оцењује наша саговорница.

Проблем је и ретроактивна примена овог закона. Наиме, ако је неко пре три године покренуо четири тужбе против банке која је наплатила накнаде за обраду кредита за четири кредита и који су у току, ако би садашњи нацрт био преточен у закон, та особа би и ако добије сва четири спора, само у правом наплатио судске трошкове, док би у остала три морао да плати судске трошкове банци.

„Праксе да се спајају тужбе постоје и у БиХ и Хрватској, али би ретроактивна примена била проблем. Иначе у процесним нормама, када се промени закон онда се он примењује, али то важи само за организационе промене. Рецимо промени се име суда из окружног у виши суд и ви настављате свој спор у вишем суду. Овде пак, ако суд одреди тужиоцу да плати судске трошкове то постаје материјално-правна норма и она не би смела да се примењује ретроактивно“, објашњава Водинелић.

У образложењу зашто се ушло у измене закона на сајту министарства се наводи да су разлози постизање усклађености са ЕУ стандардима, унапређење ефикасности правосуђа, скраћивање трајања дуготрајних поступака, равномерна оптерећност судова, стварање услова за суђење у разумном року у складу са Акционим планом за Поглавље 23 и Акционим планом за унапређење Републике Србије на ранг листи Светске Банке.

За Бојану Селаковић, програмску директорку Грађанских иницијатива је проблем што у радној групи нема представника цивилног друштва.

„У радној групи осим судија и адвоката, налазе се и Америчка привредна комора и НАЛЕД. НАЛЕД јесте невладина организација, али они су посвећени пословном амбијенту компанија, а не грађанима. Занимљиво је и што Америчка привредна комора учествује, а не Привредна комора Србије. Нико до јавне расправе није видео нацрт закона, није било никаквих консултација и мислим да оваква решења управо рефлектују интересе одређених уских група, а овај закон се тиче свих нас, јер свако може сутра бити на суду што као тужилац, што као тужени“, сматра Селаковић додајући да је једино решење да се овај нацрт повуче цео и да се крене у измене испочетка, јер је ретроактивна примена неуставна.

У судовима се налази око 160.000 тужби против банака, а потенцијална штета за банкарски сектор је око 100 милиона евра.

Према речима Дејана Гавриловића, председника Удружења Ефектива судови без изузетка код трошкова обраде кредита пресуђују у корист клијената, зато што већ три године псотоји став Врховног касационог суда, као и десетине пресуда овог врховног судског тела. Он истиче да судски спорови трају од шест месеци до 1,5 годину код мањих износа, а за тужбе преко 1.000 евра и по три, четири године.

„Износи до 1.000 евра наплаћују се одмах након првостепене пресуде. Треба знати и да се наплаћује и затезна камата од 10 одсто годишње од тренутка када је накнада наплаћена. Истина је да су адвокати зарађивали наплатом судских трошкова од банака, али банке су лако могле да спрече судске спорове да су одмах вратиле клијентима новац. Сада хоће да окрену јавност против адвоката, али овим изменама највише ће бити оштећени дужници“, напомиње Гавриловић.

Адвокат Милан Караћ, који је био члан Радне групе испред Адвокатске коморе Србије, каже за Данас да су судије истицале примере да су адвокати користили прилике да затрпају судове предметима и зараде на судским трошковима, али да је то могло да се реши и на другачији начин.

„Ја сам био против одређених решења, пре свега обавезе плаћања судских такси под претњом повлачења тужби и неких одредби везаних за ревизију, али се одлучивало већином гласова. Ипак Адвокатска комора Војводине и Адвокатска комора Србије су на својим седницама оценили нацрт као неприхватљив“, каже Караћ додајући и да су министарка правде и председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац имали састанак на коме је договорено да се уђе у преговоре о нацрту закона и да он неће прерасти у предлог закона док се не успостави консензус по питању свих одредби.

М. Обрадовић   Данас

Промо

Bg

Најчитаније