четвртак, 09 април 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Закон о несталим бебама у Скупштини упркос противљењу родитеља

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Пред посланицима Скупштине Србије ће се на седници која је почела у понедељак (24. фебруара) коначно наћи Предлог закона о несталим бебама.

 

Родитељи, њих више од 2.000 који сумњају да су њихова деца нестала из породилишта широм Србије и који деценијама чекају одговор на питање шта се десило са њиховом децом, незадовољни су предложеним законом јер, како кажу, родитељима уместо одговора нуди новчану накнаду у износу до 10.000 евра.

"Ми хоћемо децу, ми нећемо паре", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ана Пејић из Руме, секретарка Удружења родитеља несталих беба Војводине и додаје да држава није учинила ништа конкретно по том питању.

Она деценијама трага за одговором о судбини девојчице коју је родила у августу 1988. у породилишту у Сремској Митровици, а за коју јој је два дана после порођаја речено да је преминула.

"Ја сам отпуштена кући без икаквог објашњења од чега је умрло моје дете и зашто ја нисам добила дете да видим, ни живо ни мртво, ни ја ни муж ни нико од фамилије", прича Ана Пејић и додаје:

"То је било дубоко затрпано у мени, нисам о томе никада ни са ким причала, чак ни у кући, ни са мужем, ни са сином."

Активно се у битку укључила 2014. подстакнута другим родитељима који су јавно излазили са својим сумњама да су им деца узета у породилиштима. Закон су, како каже, чекали дуго, али овај законски предлог није испунио очекивања родитеља. Родитељи окупљени у више удружења су у новембру 2019. на јавном слушању у парламенту тражили од власти његово хитно повлачење, што се није догодило.

"То (закон) никако неће дати одговор, то ће нас само разљутити, али то не значи да ћемо ми одустати и да ћемо ми напустити потрагу са нашом децом. Тих до 10.000 евра које они нама нуде, које су издвојили из буџета за ову годину да нас исплате не би ли се ми помирили са судбином, па ето – добили сте неке парице – шта хоћете", истиче Ана Пејић.

Новчана накнада уместо одговора

Србију је на доношење посебног закона, који би био правни оквир за решавање свих случајева "несталих беба", обавезала пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру из 2013. у случају једне од мајки Зорице Јовановић.

У "Предлогу закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Републици Србији", како гласи пун назив закона познатог као "Закон о несталим бебама", чији текст је објављен на сајту Скупштине Србије, у члану 22. стоји да ће се уколико суд донесе "решење којим констатује да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета" досудити новчана накнада родитељима.

 

На тај начин, сматрају у Комитету правника за људска права Србије, организацији која прати примену пресуда Европског суда за људска права, предлог закона не успоставља адекватан истражни механизам да се сазна истина о сваком детету.

"Из тога се јасно види намера да се већина родитеља обештети новчаном компензацијом, која њих најмање занима, а да се заправо не спроведе права истрага која је потребна да би се сазнало шта се десило са сваким дететом", каже за РСЕ Милена Васић, правна саветница у Комитету правника за људска права.

У изради предлога закона је учествовало Министарство правде Србије, а Милена Васић истиче да потребе родитеља приликом писања текста закона нису уопште узете у обзир.

"Министарство је у потпуности остало некако, да кажемо, глуво на замерке родитеља и оно што је родитеље највише занимало", наводи.

'Нестале бебе' пред судом у Стразбуру

Пресуда коју је 2013. Европски суд за људска права донео против Србије у случају Зорице Јовановић, која је тужила државу, јер више од тридесет година није добила одговор на питање шта се десило са бебом за коју јој је у породилишту у Ћуприји речено да је умрла дан након рођења, био је кључан моменат.

У тој пресуди наложено је да се питање нестале деце мора системски решити, а предлог закона у Скупштини се нашао готово шест година након истека рока који је Србија добила од Савета Европе.

Према речима Милене Васић, усвајањем закона случај се неће правно затворити.

"Савет Европе је најавио да ће и закон који буде донет бити предмет његове контроле. Тренутно је пред Европским судом за људска права око 15 представки, које су у некаквом поступку застоја док се не види како ће Србија реаговати, али то не значи да те представке не могу бити активиране када закон буде донет", каже Васић.

У Србији више од 2.000 родитеља, окупљених у удружењима, тражи истину о бебама рођеним пре две, три и више деценија, за коју им је у породилиштима речено да су умрла, у шта сумњају, јер многи од њих никада нису добили ни тела деце, ни пратећу документацију.

Мила Ђурђевић  Слободна европа.орг

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније