четвртак, 04 март 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Јела Дељанин (супруга новинара): Искрено се надам да тај страх нико од вас никада неће осетити

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

На  суђењу бившем председнику општине Гроцка Драгољубу Симоновићу за паљење куће новинара Милана Јовановића, 1. фебруара,  најзад се дошло до завршних речи. Своје излагање имала је и Миланова супруга, Јела Дељанин.

Јелине завршне речи преносимо у целости:

Хвала вам што ми је пружена прилика да вам се обратим. На почетку желим да истакнем да верујем да ће овај суд донети праведну одлуку и једину исправну одлуку , осудити оптужене за дело које им се ставља на терет и које су учинили. Желим да замолим суд и све присутне да се на тренутак поистовете са мном: да замислите ноћ у којој су спокојно отишли на починак , мирне савети,  јер не дугујете ником ништа,  ником се нисте замерили, никоме одмогли , живите скромно.

Из тог мирног сна буди вас ломљава стакла , устајете буновни , несвесни било какве опасности, погледате са терасе, видите кола која се удаљавају и ватру која захвата вашу кућу и шири се све више . Искрено се надам да тај страх нико од вас никада неће осетити.  Грозничаво покушавате да пробудите мужа, придижете га са муком , он је омамљен димом и још увек несвесан опасности. Уплакани , уплашени стојите у спаваћици и посматрате како пламен прождире све што имате а ви сте немоћни да било шта урадите. Око вас се шири мирис паљевине. Одједанпут схватате да сте бескућник . Одједном немате ниједну своју ствар , одједном морате да будете на терету других , носите туђу гардеробу, спавате у туђој кући. При том сте стари и немоћни и немате снаге ни времена да кренете од ничега, да више не можете да стекнете као што сте стицали у младости.

Али нису материјалне ствари те које недостају : Недостају вам још више успомене које су везане за те ствари. Недостају вам фотографије које више никад нећете погледати, које вас никад више неће подсетити на неке давне и срећне тренутке , на детињство, младост, рађање детета , недостају вам синовљева писма из војске , цртежи које су вам унуци нацртали за ваш рођендан или 8 март… То су вредности које сте изгубили и које се не могу измерити никаквим новцем. Баш као и спокој и миран сан које сте имали , а које сте изгубили  заувек. Помислите само како су сада дуге ноћи , како су тешке те ноћи у којима немате сна , проведете их будни , ослушкујући сваки шум , кораке , скачете из кревета када чујете звуке аутомобила или нечији глас, дрхтите када залаје комшијин пас. Због свега тога здравље вам је озбиљно нарушено , принуђени сте идете од лекара до лекара , одједном пијете гомилу лекова , први пут у животу морате да потражите помоћ психијатра да покушате да одагнате страх и ноћне море.

На крају желим да поновим : Не желим да се ико од вас икада нађе у овој или сличној ситуацији. Не желим  то ни оптуженима ни њиховим породицама. Али мислим да свако мора да одговара за оно што је учинио , како се овакве ствари не би никад поновиле не само мојој породици , већ како се не би догодиле ником више.

                                                                                                  ХВАЛА!!!

 

ЕЖИ, Насловна фотографија: Марко Рисовић

Промо

Bg

Најчитаније