среда, 14 април 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

"Блиц" у посети новинару Милану Јовановићу који је после две године дочекао правду

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

"Ово је Пирова победа. Сва материјална штета се може надокнадити, али нико не може да надокнади здравље моје супруге, као ни наше уништене успомене. Свакако, задовољан сам пресудом ради себе, али и ради вас младих новинара и надам се да ћете мирније обављати свој посао. То ми је врло битно."

Ово је општи утисак сарадника информативног портала Жиг инфо Милана Јовановића (71), након што је у уторак бивши председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић првостепено осуђен на четири године и три месеца затвора због подстрекивања на паљење његове куће. На исту казну као Симоновић, осуђен је и Александар Маринковић који је био извршилац, а налази се у бекству, док је саучесник у подстрекивању бивши полицајац Владимир Михаиловић добио четири године затвора.

Част и поштење

Репортери "Блица" обишли су, сада највећим делом обновљен, Јовановићев дом у Врчину који је те кобне ноћи 12. децембра 2018. године озбиљно оштећен у пожару. Сам Јовановић и његова супруга једва су извукли живу главу из пламене стихије када су нападачи, у глуво доба ноћи, прво запалили гаражу и Јовановићев аутомобил, да би се ватра потом проширила. Дочекује нас Јовановић срдачно, као и увек, али сада с осмехом на лицу, задовољан због пресуде. Судски поступак који је пре две године почео аплаузима подршке Симоновићу окончан је аплаузима новинара који су пратили изрицање пресуде.

ФОТО: МИЛАН ИЛИЦ / РАС СРБИЈА

У самој судници било је више од 100 новинара. Гледао сам новинарске величине које су дошле да ме подрже, али и те млађе генерације новинара. Сви су имали страшно забринута лица - да ли ће Симоновић бити осуђен? Да је ослобођен одговорности и да га је заштитила партијска књижица, данас би сви новинари у овој земљи јавно добили мете у чело. Ово је победа свих новинара за слободу медија у Србији - подвлачи за "Блиц" Јовановић, и изражава дубоку захвалност нашој редакцији, као и осталим које су стале уз њега.

По изрицању пресуде, каже Јовановић, од узбуђења није успео да изговори ни реч. Напомиње само да је срећан да су јавни тужилац и судија показали да су поштени и часни људи који свој посао обављају савесно.

- Они су пример како наше правосуђе треба да функционише. Судија је трпео огромне притиске од одбране, тражили су изузеће заменика јавног тужиоца, као и самог јавног тужиоца, судије, председника суда - малтене изузеће свих правних институција. Свака част судији што није подлегао томе. Чекамо правоснажну пресуду и надам се да ће ова пресуда бити потврђена, као и да ће затворска казна за Симоновића бити повећана јер је тужилац најавио жалбу - каже Јовановић.

Златна средина

Иако не жели превише да коментарише висину казне, истиче да је уверен да је судија обавио свој посао поштено и савесно.

- Убеђен сам да је судија имао неко своје мерило и да окривљене није хтео да осуди максималним казнама, али и да није хтео ни мене, као оштећеног новинара или како они тврде - грађанина, да остави потпуно незадовољног. Тражио је неку златну средину - сматра Јовановић.

Ипак, не крије да је очекивао већу казну будући да постоје сви докази.

- Тужени Михајловић је три пута дао изјаву да је налог добио од Драгољуба Симоновића. Касније у судском поступку је променио изјаву. Очигледно да је огроман новац Симоновића одиграо значајну улогу да дође до измене изјаве Михајловића. По изласку Симоновића из притвора, код мене је дошао човек и нудио ми да изговорим било коју безобразну суму да би Симоновић био ослобођен. Свашта сам му рекао у том тренутку, а када сам га питао у чије име долази, окренуо се и побегао из дворишта - подсећа он.

Најцрња ноћ

Јовановић се присетио те кобне ноћи када су Молотовљеви коктели бачени на његову кућу.

- Нисам чуо ни лупање стакла нити пуцње. Супруга је спавала на спрату и све је то чула, излетела је на терасу и видела да је гаража сва у пламену, као и возило које се удаљава. Стрчала је у приземље и покушала да ме пробуди, али није успела. Како ме је извукла напоље, није јасно ни њој ни мени. Тада сам онако бос, наслоњен на јелку напољу, почео да повраћам - прича новинар.

ФОТО: ПРЕДРАГ ДЕДИЈЕР / РАС СРБИЈА

Гледао је кућу која гори у пламену и како у тренутку нестаје све што је имао.

- Размишљам да ли ћу остати жив, а ако останем жив, где ћу да се вратим. Ту су одмах комшије притрчале и одвезле ме у Градску болницу, где су ме повратили. Ујутру, кад је прошло оно најцрње, медицинско особље ми је честитало јер није веровало да ћу остати жив. Након доласка кући осећања су била помешана од беса, туге и очаја - присећа се он, и додаје да је одмах знао да иза напада стоји Симоновић, јер, како каже, никад није имао непријатеља.

Заувек изгубљено

Јовановић истиче да га је највише погодило то што је здравље његове супруге Јеле озбиљно нарушено.

- Моја супруга је била здрава особа, раздрагана и весела. Сада је болесна, лечи се на неуропсихијатрији, због стреса је постала срчани болесник, има хипертензију. Једноставно, није то више она жена која је била некада. Онај осмех који је имала на лицу, више га нема. Од 12. децембра 2018. године моја Јела ниједну ноћ није преспавала. Једноставно, боји се ноћу да заспи, сва је у грчу. На звук сваког аутомобила који прође улицом, на сваким шум, она скаче, излази на терасу и гледа да опет неко не дође да нам запали кућу. Можете да замислите какав је то живот - прича он.

С тугом у гласу напомиње да нема тог новца који може да надокнади изгубљено здравље његове супруге и уништене успомене.

- Добио сам много признања и одликовања - све је то изгорело, остала ми је једино Златна плакета Града Београда за најбољег полицајца. Ко може да ми надокнади прва писма, честитке и прва написана слова мојих унучића? Где су фотографије мојих предака, моје деце док су били мали? Све је то изгорело у пожару и занавек изгубљено - каже Јовановић.

Пријаве у фиоци

Јовановић подсећа да је паљење куће трећи напад на њега од стране Симоновића.

- Први пут је покушао да ме убије испред моје куће, други пут је наручио моје убиство и уредника портала Жиг инфо Жељка Маторчевића. Одмах смо поднели пријаве, али никада није процесуирано. Поднели смо гомилу пријава и у суду и полицији, али ниједна до сада није реализована - истиче наш саговорник.

Драгољуб Симоновић/ФОТО: НЕМАЊА ЈОВАНОВИЋ / РАС СРБИЈА

Каже и да су поднели пријаве пре објаве сваког текста о Симоновићевим малверзацијама.

- Очигледно је да и данас неко штити Симоновића, јер то нису мале пљачке и проневере. До паљења куће, Симоновић никада није поднео тужбу против нас, јер он добро зна да за све што смо објављивали поседујемо материјалне доказе. Био је убеђен да је сва документација изгорела у пожару и због тога је тада написао 16 пријава против Жиг инфа, Жељка и мене, за клевете, душевни бол, затим да на Сребрном језеру не поседује виле и викендице, да нема плацеве, своју марину... - наводи Јовановић док нам показује доказе који говоре супротно Симоновићевим тврдњама.

Нема одустајања

Јовановић напомиње да страх не осећа и да неће престати да се бави истраживачким новинарством.

- Сваки посао који сам почео да радим никада нисам оставио недовршен. Никада. Увек сам ишао до краја. Да имам страх, ја бих ово прекинуо да радим. Боље умрети као частан и поштен човек, него као ној завући главу у песак. Моја супруга се често нашали: "Ти стварно имаш намеру да умреш у ципелама." Рекох, боље у ципелама него бос - сматра он.

ФОТО: МИЛАН ИЛИЦ / РАС СРБИЈА

Иза њега остаје неизбрисив траг и рад на који је поносан.

- Не очекујем да ће мени сутра бити боље, јер је моја будућност кратка. Ипак, колико год будем могао радићу овај посао и помагаћу вама младим новинарима. Надам се да ће оно што сам урадио бити охрабрење млађим генерацијама да наставе истим путем - закључује Јовановић.

Порука младим новинарима

- Радећи као полицајац и касније као новинар, никада никога нисам клеветао, јер за мене је основно правило - боље немој да напишеш 10 истина, него да објавиш једну лаж. То је мој савет новинарима - добро проверите сваку информацију. Када је почео овај судски поступак, живео сам од суђења до суђења. Колико пута сам кроз главу претурио све те догађаје да видим да негде нисам погрешио. Нисам желео никога да повредим, само смо писали истину. Свако ко хоће да се бави новинарством мора прво да буде частан и поштен човек - поручује Јовановић.

И даље под полицијском заштитом

Јовановић и даље има 24-часовну полицијску заштиту.

- Верујем да ће се то наставити. До када ће трајати - не знам. Мени полицајци не сметају, ја се не бавим криминалом. Међутим, полиција се боји да се мени и супрузи нешто не догоди, јер би тада цела јавност реаговала - каже Јовановић.

Књига

О свему кроз шта је прошао, Јовановић би могао да напише књигу и не искључује могућност да то реализује.

- Оно кроз шта сам прошао никоме не бих пожелео. Надам се да се ово никада неће догодити нити једном новинару. Неколико људи ми је предложило да напишем књигу и, искрен да будем, размишљам о томе - каже он.

Промо

Bg

Најчитаније