среда, 14 април 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Србија чека расплет на грчкој граници

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Проблем који је Европска унија отписала као решен поново је закуцао на врата.

 

Хиљаде миграната који беже из ратом захваћених подручја јуче је покушало да пређе грчко-турску границу након што је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган одлучио да отвори границе. И док се чека расплет све драматичнијих сцена дуж граница Турске и земаља ЕУ, из српског Комесаријата за избеглице и миграције поручују да су спремни да реагују.

„Комесаријат за избеглице и миграције прати вести из Грчке и Турске, и у зависности од ситуације спреман је да реагује, у сарадњи са свим институцијама у држави и комуникацији са партнерима у међународним организацијама и другим земљама на рути“, речено је Данасу у Комесаријату. Они су додали да је у 17 центара којима управља Комесаријат за избеглице и миграције јуче било смештено 5.556 миграната. Процена Комесаријата је да миграната који су ван центара има око 700.

И док у Србији прате ситуацију, у другим земљама повлаче драматичније кораке. Најдрастичнија реакција стигла је из Грчке и Бугарске, где су затворени поједини гранични прелази са Турском и послати одреди жандармерије на линије разграничења. У Босни и Херцеговини су такође ојачали полицијско обезбеђење источне границе. Све те мере имају исту амбицију – спречити да се понови ситуација из 2015. године када је „Балканском рутом“ прешло преко милион људи.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, истиче да још увек не верује да ће се поновити 2015. година, додајући да ће ЕУ учинити све да пружи подршку Грчкој и Бугарској како би заштитиле границе.

– Паралелно, не верујем да Ердоган има амбицију да пусти све мигранте из кампова. Он је последњих година у више наврата претио да ће пустити мигранте и ово видим као наставак те политике условљавања, истиче Ђуровић.

Међутим, све и да не дође до масовног прилива миграната, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да је ситуација у Србији озбиљна.

– Смештајни капацитети у Србији већ нису довољни за људе који су у земљи, имајући у виду да се број миграната постепено повећава. Све и да Бугарска и Грчка успеју да онемогуће масован пролаз људи, за очекивати је да ће неки људи проћи. Држава би морала у ходу да ради на повећању смештајних капацитета, хуманитарне помоћи, додатном ангажовању стручних служби и полиције. Такође, неопходно је на дипломатском плану поделити терет са комшијама и објаснити да Србија не може сама, наводи Ђуровић.

Све ове препоруке неће много користити уколико Грчка и Бугарска не успеју да заштите границе. У супротном, како каже Ђуровић, постајемо практично немоћни.

– То је већ драматичан сценарио и нећемо моћи много тога да урадимо. Оно што посебно забрињава је порука коју је недавно у Београду донео мађарски министар спољних послова да ће они затворити границе. Понуда да Србији пруже војну помоћ, не значи много. Нама не треба војска, пошто је због природе терена на југу изузетно компликовано зауставити пролаз људи, каже Ђуровић.

И док се одговор на питање да ли ће поново заживети „Балканска рута“ тражи у иностранству, у јавном мњењу у Србији све је приметнији дискретан заокрет ка антимигрантској реторици. Како Радош Ђуровић каже, сензационалистички написи у медијима, као и непроверене информације о наводним криминалним активности миграната које се шире по друштвеним мрежама, распирују мржњу и дижу непотребну панику.

– Број пријава против миграната, по различитом основу, јесте повећан, али чињеница је да ниједан од тих случајева нема судски епилог и да су многи одбачени. Највећи проблем овде чини систем који не реагује. Не демантује непроверене написе, не смешта мигранте у кампове, нема довољно полиције тамо где би требало да је буде… – наводи Ђуровић.

Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво, оцењује за Данас да већ дужи период траје кампања против миграната, а да се уопште не говори о укупном броју који је у протеклим годинама прошао кроз нашу земљу и о ниском степену криминала који је могуће повезати са овом угроженом популацијом.

– Подаци са којима је изашла држава говоре о томе, али је много једноставније водити кампању против миграната које не познајете, који су смештени у неколико центара у Србији. Патроле које су недавно организоване су само последњи ПР пројекат који показује колико је лако подстаћи мржњу. Како се ових дана ситуација буде мењала, очекујем и већу зрелост свих, па и опозиционих странака, као и активности државе на прихвату избеглица и подизања механизама које смо видели пре неколико година – наглашава Антонијевић. Он истиче да није све у гласовима бирача које желите у изборној кутији или на улици, „има нешто и у солидарности“.

– Инцидената ће увек бити, о коме год да се ради, да ли о мигрантима, мањинама, али не треба те инциденте повезивати са целом популацијом. Ту треба од МУП-а и тужилаштва тражити реакцију на нападе, као и подршку медија како се не би ширила паника – закључује Антонијевић.

К. Живановић - В. Јеремић   Данас

Промо

Bg

Најчитаније