четвртак, 04 јун 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Извештај Фридом хауса: Србија напушта демократске принципе, већина медија под контролом владајуће странке

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

О извештају за 2019. годину који је Фридом хаус управо објавио, као један од највећих проблема у Србији констатује се смањење медијских слобода. Најлошији примери, према ФХ, су Пинк и Информер, као пропагандна гласила владајуће странке. За Цензоловку о извештају говори Зелике Чаки, директорка ФХ за Европу и Евроазију

 

Настао као потреба за разумевањем друштвено-политичких промена у пост-комунистичким земљама Европе и Централне Азије, извештај Нације у транзицији представља један од најзначајнијих годишњих пројеката америчке невладине организације Фридом хаус.

Од 1995. године, овај извештај доноси преглед промена релевантних за очување и унапређивање демократије, што је, поред заштите људских права и грађанских слобода један од циљева Фридом хауса

У извештају за 2019. годину који је Фридом хаус управо објавио, у Србији се, као један од највећих проблема, констатује смањење медијских слобода (видети оквир).

О извештају смо разговарали са Зелике Чаки, директорком истраживања Фридом хауса за Европу и Евроазију.

Цензоловка: Резултат ваше анализе је, како сте навели, да су државе као што су Србија, Мађарска и Црна Гора „напустиле демократске принципе“ и да их тренутно карактеришу “транзициони/хибридни режими”. Шта подразумевате под овим појмом?

Зелике Чаки: Наши извештаји Нације у транзицији користе типологоју која креће од – “консолидованих демократија” и иде све до “консолидованих ауторитарних режима” базирано на демократском скору који се додељује појединачним државама.

Заједничка карактеристика све три земље, Мађарске, Србије и Црне Горе је вишегодишњи пад у категоријама на основу којих се врши евалуација, што укључује локалну и националну управу, изборе, стање у медијима, невладин сектор, правосуђе и корупцију. Имајући све ово у виду, дошли смо до процене да су у питању транзициони/хибридни режими.

Независни медији таргетирани, раде под притиском

Цензоловка: Да ли нам можете дати доказе за овакве тврђње, посебно кад је у питању медијска ситуација у Србији?

Чаки: Категорија транзициони/хибридни режими укључује земље у којима се, на пример, избори одржавају редовно, али у којима партија на власти ужива значајне, незаслужене предности или у којима постоје независни медији али су они под великим притиском и таргетирани су од стране припадника владајуће гарнитуре или интересних група.

Пад слобода које смо забележили у три споменуте земље се одвија већ једно дуже време са тим што постоје важне разлике између Мађарске и друге две државе.

Мађарска је забележила толико нагли пад какав нисмо видели од када се бавимо овим истраживањем, док се до промене у Србији и Црној Гори дошло постепено. Њу карктерише повећање “заробљавања државе” (стате цаптуре), централизација власти и подривање независности институција.

Када је у питању медијска ситуација у Србији, посебно смо забринути за претње и лош третман новинара, као и за непријатељску политичку и економску атмосферу у којој се они налазе.

Епидемија коронавируса представља додатни притисак на медије који већ ионако кубуре са новцем, а ванредна стања увек пружају згодну прилику за злоупотребе тако да нисам оптимиста кад је у питању непосредна будућност.

Корозивни утицај Кине и Русије на Балкану

Цензоловка: У извештају ситуацију на Балкану упоређујете са “геостратешким шахом”, наводећи повећано присуство ауторитарних сила као што су Русија, Турска и Кина. Можете ли бити мало одређенији, посебно кад су медији у питању?

Чаки: Демократске силе, попут Европске уније и САД, се постепено повлаче са Балкана тако да је логично да се празнина попуњава другима. То је опасно, пошто ауторитарне силе користе корупцију и подривају државне структуре, настављајући да умањују транспарентност, одговорност државних органа и демократију.

Русија и Кина су опортунистички настројене, али њихов корозивни утицај ће оставити дуготрајне последице на демократију на Балкану. Такође је важно напоменути да истовремено, државе Балкана нису пасивни посматрачи, већ активно учествују користећи односе са овим силама за своје унутрашњополитичке циљеве.

У извештају се нисмо бавили посебно питањем утицаја страних фактора на медије, али смо свесни да, на пример, Спутник има значајан утицај на обликовање јавног мњења на начин на који то одговара Русији.

У медијској и још важније, у политичкој ситуацији, у којој постоји сумња у чињенице, фактори о којима смо причали могу имати деструктивну улогу још више подривајући веру грађана у институције.

Цензоловка: Приметила сам да се извештај посебно бави повећаним утицајем Кине која, по вама, у појединим земљама потискује негативне извештаје о сопственом деловању и финансијски одржава поткупљиву елиту на власти али и снабдева репресивне режиме технологијом за надгледање грађана.

Чаки: Комунистичка партија Кине користи различите активности како би проширила свој утицај на земље Европе и Евроазије и то се са ширењем дезинформација о корона вирусу сада јасно види. Наш извештај се бавио примерима од прошле године, у које спадају ширење технологије за надзор грађана, и то посебно ауторитарним режимима што сматрамо да је алармантно.

У Србији то укључује уговоре о „сигурним градовима“, инсталацију камера, и кооперацију са кинеском полицијом. Овакве размене са Кином су проблематичне у демократским друштвима, и посебно забрињавајуће када су у питању друштва у којима је развијена присмотра грађана.

Цензоловка: У Србији су се више пута чуле замерке на ваше извештаје. Како бисте прокоментарисали изјаве да ваша методологија није довољно транспарентна? Како сте долазите до годишњих рангирања?

Чаки: Наша комплетна методологија укључујући систем бодовања И питања којима се руководимо при писању анализе су доступна на овом линку:https://freedomhouse.org/reports/nations-transit/nations-transit-methodology  Као што можете да приметите, ми посебно истичемо важност снаге демократских институција, укључујући парламент, али и институција као што су медији и цивилно друштво. Сваке године радимо са локалним експертима чији извештај пролази више кругова провере.

Пре објављивања, извештај још погледа два до пет стручњака а о финалним бројевима одлучује наш саветодавни одбор. Сваки индекс је скица онога што се дешава на терену, мада се наравно трудимо да пружимо што је могуће потпунију слику.

ВЕЋИНА МЕДИЈА ПОД КОНТРОЛОМ ВЛАДАЈУЋЕ СТРАНКЕ

Према овогодишњем извештају Фридом хауса Нације у транзицији – у делу који се посебно бави Србијом – један од највећих проблема са којима се Србија суочава је смањење медијских слобода. Извештај наводи како је већина штампаних и електронских медија у земљи под контролом владајуће странке.

Као најлошији примери, у извештају су издвојени ТВ Пинк и Информер, за које се каже да служе као пропагандна гласила владајуће странке, промовишући странку и њеног лидера демонизујући и критикући њихове опоненте.

Како се даље наводи у извештају, у мање екстремним случајевима, национална тлевизија РТС или дневник Политика служе се суптилнијим провладиним извештавањем које се између осталог састоји и у томе да се опозицији и њеним активностима даје врло мало простора.

У критичке гласове, извештај убраја телевизију Н1 И дневник Данас, наводећи да је њихов утицај лимитиран.

Као најзначајније медијске догађаје претходне године, извештај између осталог наводи говор председника Вучића у Давосу у коме је рекао да је поносан на српске економске реформе, али не и на ниво медијских слобода, што су многи протумачили као хипокризију.

Извештај такође подсећа и на проблеме са усвајањем медијске стратегије, и слање погрешне верзије у Брисел, на пуштање Драгољуба Симоновића из притвора који, иако више није председник општине и даље је члан владајуће странке те на више од 15 тужби које је он упутио на рачун своје жртве новинара Милана Јовановића и власника Жиг Инфа Жељка Маторчевића.

Извештај се, такође, детаљно бави нападима на новинаре, за које каже да углавном остају некажњени, укључујући претње упућене редакцији Н1 и Слободану Георгиеву из БИРН-а. Наводи и да је одбачена тужба против наводног нападача на Маторчевића.

Извештај се бавио и случајем упада припадника покрета 1 од 5 милиона у зграду РТС-а а и похвалио је чинејницу да је 2019. године четворо људи осуђено за убиство Славка Ћурувије.

Марија Шајкаш (Њујорк)  Цензоловка

 

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније