понедељак, 01 јун 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Врховни касациони суд потврдио одузимање локалне фреквенције Каналу 9

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Ми и даље сматрамо да је потпуно незаконито то што нам је 2015. године одузета локална фреквенција, рекла је поводом одлуке ВКС власница Канала 9 Маја Павловић, најављујући обраћање Суду у Стразбуру. Веран Матић, председник АНЕМ-а, сматра да је 2015. године донета политичка одлука да се локални медији пусте низ воду и да је сад потребна нова политичка одлука да се тим медијима пружи нова шанса

 

Врховни касациони суд (ВКС) одбио је крајем фебруара захтев телевизије Канал 9 из Новог Сада за преиспитивање пресуде Управног суда којом се потврђује одлука РЕМ-а из 2015. године, када је током процеса дигитализације тој новосадској телевизији, као и свим другим локалним медијима, одузета локална фреквенција.

Ова информација се недавно нашла на дневном реду седнице Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), будући да је Канал 9 покренуо спор због одлуке тог регулаторног тела из 2015. године.

Власница Канала 9 Маја Павловић, која је прошле године штрајковала глађу тражећи системска решења за локалне емитере – о чему је разговарала и са председником Александром Вучићем – за Цензоловку истиче да о последњој одлуци још увек није званично обавештена.

„Канал 9 ову пресуду Врховног касационог суда још увек званично није примио. Видели смо је након вашег позива, јер је објављена на сајту РЕМ-а. Чим је будемо примили, једина опција коју имамо је да се поводом ове пресуде обратимо за заштиту наших права и Суду у Стразбуру.“

Павловић: Незаконито одузимање фреквенције

У образложењу пресуде ВКС је навео да је Управни суд правилно одлучио када је оценио да „нису од утицаја на правилност“ наводи Канала 9 да „није направљена разлика између локалних и регионалних емитера“, чиме су они заправо изгубили статус локалне телевизије.

Није спорно, како се каже, да је Каналу 9 издата дозвола за емитовање на локалном подручју до јуна 2016. године. Међутим, тврди ВКС, у међувремену је ступио на снагу нови Закон о електронским медијима (август 2014), као и Правилник о дигитализацији, и престао је да важи Закон о радиодифузији на основу којег је 2012. Канал 9 добио дозволу. По новој расподели, Каналу 9 обезбеђен је приступ ширем подручју, које, између осталог, обухвата и Нови Сад. ВКС је изнео становиште да је Управни суд одлуку донео без повреда правила поступка и уз правилну примену права.

Према речима Маје Павловић, ВКС није ценио разлоге због којих је Управни суд вратио на поновно одлучивање одлуку РАТЕЛ-а о одузимању радијске фреквенције (април 2018), донесену у скраћеном поступку, а „у којем Канал 9 није имао могућност да заштити своја права“.

„Ми и даље сматрамо да је потпуно незаконито то што нам је 2015. године одузета локална фреквенција која нам је била додељена до 2016“, истиче власница Канала 9. „Приморани смо – одлукама у поступцима у којима нисмо имали никаква права ни прилику да заштитимо своје интересе – да постанемо регионални емитери и да плаћамо десет пута већу накнаду за емитовање програма.“

Матић: Политичка одлука

Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оцењује да се овде ради о политичком проблему, за који, како каже, не верује да се уопште може решавати судским пресудама.

„Наиме, када је Србија кренула у дигитализацију земаљске телевизије, изабран је, и то је била политичка одлука, модел који земаљске локалне телевизије уопште није предвиђао. Оне су имале или да пређу на кабл или да се трансформишу у регионалне, или да се угасе. Када смо указали на лоше стране тог модела, одговорено нам је да би изградња дигиталне мреже која би омогућавала локалну земаљску телевизију била исувише скупа и да пара за то нема“, навео је Матић.

Саговорник Цензоловке подсећа да је АНЕМ захтевао да се новац који ће држава зарадити продајом фреквенција ослобођених дигитализацијом врати назад индустрији, између осталог управо и таквим каналима као што је Канал 9, који су против своје воље натерани да постану регионални. Међутим, то није урађено. Помоћ, у виду привремено снижених трошкова емитовања, како каже, није била довољна.

„Локални медији су доведени на руб егзистенције, ако нису већ угашени, и ту једна пресуда, чак и да је била донета у корист Канала 9, системски не би много променила“, напомиње Матић. „Као што је приликом дигитализације донета политичка одлука да се локални медији пусте низ воду, ми сада морамо да се изборимо за нову политичку одлуку да се локалним медијима у Србији пружи нова шанса и да се та сцена обнови.“

ШТРАЈКОВИ ГЛАЂУ

Власница Канала 9 Маја Павловић први пут је ступила у штрајк глађу у мају 2018. године, у знак протеста због гашења сигнала насталог услед дуга од 2,5 милиона према предузећу Емисиона техника и везе (ЕТВ) на име неплаћених накнада за фреквенцију .Дуг је, према њеним речима, настао управо због драстичног повећања обавеза након преименовања у регионалну телевизију.

Након девет дана штрајка, постигнут је начелни договор с ЕТВ-ом и сигнал локалног медија поново је пуштен у етар.

Захтеви које је Маја Павловић постављала тицали су се, између осталог, и висине накнада које су регионални и локални емитери приморани да плаћају организацијама за заштиту ауторских права и фонограма (ОФПС и СОКОЈ) и РЕМ-у.

Међународне новинарске организације подржале су њене захтеве. Она је изјавила да „није у потпуности задовољна учињеним, пошто још увек изостаје системско решење за локалне емитере“, али и да је „направљен одређен помак“.

Овог фебруара је Привредни апелациони суд у Београду, у споровима вођеним по тужбама СОКОЈ-а и ОФПС-а, пресудио да Канал 9 није дужан да исплати разлику између прописане минималне накнаде и оне обрачунате на основу прихода. Локални медији су то видели као охрабрење и „светло на крају тунела“, док су у ОФПС-у остали на становишту да минимална накнада није превисока.

Данијел Апро      Цензоловка

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније