среда, 14 април 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Ђилас: Продужетак уговора са фирмом Апеx штетна одлука по Београд

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Иако су још почетком прошле године градски челници поручивали да БусПлус „иде у историју“, јер десетогодишњи уговор са конзорцијумом фирми на чијем челу је Апеx солутион, истиче 2020, судећи по конкурсу који је закључен пре пет дана, карте у београдском јавном превозу ће се на исти начин наплаћивати и наредних 13 година.

 

А ако се погледа и списак понуда пристиглих на конкурс, о којима ће градска комисија одлучивати у наредним недељама, врло је могуће да ће посао и убудуће обављати иста фирма.

Уговор Града са Апеxом истекао је у септембру прошле године и до сада је требало да буде изабран нови партнер. Због короне, тендер је најпре одложен, али је ипак расписан у јануару, а рок за достављање понуда истекао је прошле недеље.

Многе организације цивилног друштва међутим, питају се зашто се за наплату карата тражи нови партнер, када је стари „остварио сврху“, а опрема, технологија и начин рада на њој, са истеком уговора прешли су у руке Града Београда.

Центар за локалну самоуправу (ЦЛС) питао је градску власт зашто се улази у нови уговор са концесионаром у вези са БусПлусом, када је претходним уговором Град добио све што је могао од приватног партнера.

„Наиме, уговором из 2010. године, Београд је истеком уговорног рока од десет година добио у власништво сву опрему, право коришћења софтвера и знање како новим системом вршити наплату карата. Сада се приводи крају поступак новог уговора, са највероватније истим партнером и под готово истим условима, иако се никаква нова вредност не добија, нити има реалне потребе за новом концесијом“, навели су из ЦЛС.

Они су додали да је по претходном уговору Апеx за проценат од 8.53 одсто од наплате карата имао обавезу уградње комплетне технологије, куповине валидатора за возила, инсталирања софтвера и преноса знања, а сада понуђач добија скоро исти проценат (7.92) „без иједног јединог динара улагања“.

„ЦЛС пита градске власти шта је сврха новог уговора и зашто ће Београд давати приватном концесионару преко 50 милиона динара месечно од наплате карата, уместо да те паре од сада остану у ГСП-у и буду уложене у квалитетне аутобусе и бољи стандард возача“, наводе из Центра.

Сличног је мишљења и Драган Ђилас, за време чијег градоначелниковања Београдом је први уговор за јавно-приватно партнерство у тој области и потписан.

– Уговором од пре 10 година је предвиђено да страни партнер уложи најмање 12 милиона евра у хардвер и софтвер, као и да све то постаје власништво Београда после 10 година. Јасно је да је идеја била да после тог периода Град преузме на себе цео посао јер је престала потреба за страним партнером. Градска власт не да не жели да преузме све на себе, већ хоће да наредних 13 година плаћа страном партнеру скоро исти проценат иако нема никаквог улагања. Више је него јасно да је та одлука бесмислена и штетна по Београд, јасан је Ђилас у коментару за Данас.

Иницијатива Не давимо Београд има примедбе и на регуларност самог конкурса, чији су га чланови оценили као „очигледну фарсу“.

– Ни власт ни учесници се нису потрудили чак ни да сакрију да је једина намера јавног позива да се истој фирми поново додели овај профитабилни уговор. Наиме, на тендер су стигле само две понуде. Заједничка понуда БУС ЛОГИЦ ДОО из Пожаревца и Пента ДОО из Пуле која ни изблиза не испуњава услове тендера, без банкарских гаранција и без услова да су одржавали систем са више од 1.000 возила и она Кенткарт Соутхеаст Еуропе, иначе власника истог Апеx Солутионса који је до сада обављао посао, наводе из Иницијативе.

Они додају да је и суштинско питање да ли и какву би концесију Град требало да направи када је наплата карата у питању.

– Бус плус није испунио своју сврху приликом трајања претходног уговора, а промена имена у Београдска картица само је начин да се подметне исти систем под другим именом. Две вероватно најбитније ставке које је систем требало да омогући су оптимизација јавног превоза кроз бројање путника и сама наплата су подбациле, објашњавају из Иницијативе у питају зашто Град Београд не преузме постојећи софтвер и не настави наплату карата самостално, под називом Београдска картица и без посредника.

Наведени циљеви у новом конкурсу слични су онима од пре 10 година, па се да закључити да се нисмо макли „с мртве тачке“. Наиме један од очекиваних ефеката био је „смањење трошкова функционисања система превоза“. Међутим, трошкови нису смањени, него су озбиљно повећани.

Весић: Штитићемо интересе града

Како је заменик градоначелника Горан Весић навео крајем прошле године, новим уговором предвиђен је мањи проценат накнаде за приватног оператора од максималних 7,92 одсто уместо 8,53 одсто. „Тражићемо партнера по новом принципу, штитећи интересе Града“, рекао је Весић.

Ивана Николетић   Данас

Промо

Bg

Најчитаније