Најрадоснији од свих празника православни верници славе данас 25. децембра по јулијанском календару, односно 7. јануара по грегоријанском, када се родио Господ Исус Христос – Божић, и прославља се три дана.
Не зна се тачно када је Исус Христ рођен и историчари се још споре око века, а не само датума, али је одређен овај датум када је, по старозаветним пророцима, испуњено проречено и рођен је Син Божији – Спаситељ света, иако је остало записано да први хришћани нису славили Божић, већ су истог дана славили и Божић и Богојављење, а празник су звали Епифанија. Богородица је безгрешно зачела са Светим Духом и испрошена је била за Јосифа, који је прихватио и живели су у Назарету, у Галилеји, иако је прво мислио да је тајно напусти, али му се у сну појавио анђео Господњи и рекао му је: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије, жене своје, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Она ће родити сина, и ти ћеш му наденути име Исус; он је онај који ће избавити народ свој од греха његових. То је све било да се испуни оно што је Господ јавио преко пророка који рече: „Гле, девица ће затруднети, и родиће сина, и њему ће се наденути име Емануил“, које значи: С нама Бог. Када се пробуди, учини Јосиф као што му беше наредио анђео Господњи, и узе жену своју. Али је не позна док не роди сина, коме надену име Исус.“ (Јеванђеље по Матеју, 1:20 – 25). (арам. ישוע – Јешуа, грч. Ιησούς [Iesoús — Исоус]) Према Јеванђељу по Луки (2:1 -7), цар Октавијан Август (лат. Octavianus Augustus) издао је наредбу да се попише становништво по месту порекла, а не тренутног боравка и Јосиф са Девицом Маријом крену пут Витлејема, у Јудеји, одакле је његово племе пореклом, како би били пописани у првом попису намесништва Киринова у Сирији. Стигоше после напорног пута, али нигде нису могли наћи смештај, а дошло је време да се Дева Марија породи. Склонили су се у оближњој пећини, иако неки сматрају да су се склонили у шталу, док савремени историчари објашњавају да су куће тада биле грађене на два спрата у којем је приземље било стаја, а на спрату су биле собе у којима су људи живели и да су, вероватно, видевши да је порођај близу и само што није кренуо, одлучили да је сместе у стају. Поузданих података нема, јер се о рођењу Исуса Христа у Библији може прочитати у два од четири канонска Јеванђеља, Матејевом и Лукином, а ни у једном не пише ништа прецизније, осим у Јеванђељу по Луки (2:6 – 7): „Кад они бејаху онамо, дође време да она роди. И роди сина свога првенца, и пови га и метну у јасле, јер није било места за њих у гостионици.“ Убрзо се, по рођењу Христовом, код оближњих пастира, који су чували овце, појавио анђео Господњи и обзнанио је пастирима да се родио Спаситељ и да ће га наћи повијеног и да лежи у јаслама, а пастири брзо кренуше да виде и сами. Стигли су код Деве Марије и Јосифа и видели су маленог Христоса, те испричаше како им је јављено за Његово рођење. У то време у Јудеји владаше краљ Ирод, код кога дођоше мудраци са Истока питајући: „Где је краљ Јудејски који се роди? Јер смо видели звезду његову на Истоку и дошли смо да му се поклонимо.“ (Јеванђеље по Матеју 2:2).
