Српска православна црква и њени верници други дан од Божића молитвено се сећају Светог првомученика и архиђакона Стефана, којем је посвећен дан 27. децембар по јулијанском, односно 9. јануар по грегоријанском календару.
Страдање Светог Стефана, који је био Јеврејин, а живео је у грчкој области и говорио је грчки језик, било је годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, а исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Стефан је био даљи рођак апостола Павла, али када је Стефан мученички страдао Павле још није био спознао Христово учење и звао се Савле. Свети Стефан је био архиђакон, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили да служе око помагања сиротињи у Јерусалиму, Дела апостолска (6:5 – 6): „Овај предлог би угодан свему народу. И изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије, и изведоше их пред апостоле, који, помоливши се, положише руке на њих.“, а првомученик, јер је први хришћанин страдао за Господа. Проповедао је надахнут Духом Светим Стефан код својих сународника и говорио им је да су стварно убили Месију послатог од Бога и очекиваног толико векова и због тих његових проповеди његови ближњи му постадоше непријатељи, који су покушали све да би он престао да проповеда. Никаквим причама нису могли да га зауставе у проповедима и јасно је говорио истину, те су зато прибегли клевети и уз лажне сведоке су га оптужили за хуљење на Бога и Мојсија, исто као што су учинили и са Исусом Христом. Народне и духовне старешине се тада побунише против Светог Стефана и ухапсили су га, како би му судили, исто као што су учинили и са Исусом Христом. На суђењу је Свети Стефан одлучно и разложно побијао све клевете лажних сведока и са поштовањем је говорио о историји Израиља од Аврама до Мојсија, али када је почео причу о Месији свештеници су се разгневили, као и народни поглавари, и баш тада је Свети Стефан погледао у небо и рекао: „Али Стефан, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса са десне стране Бога. И он речр: Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји са десне стране Бога.“ (Дела апостолска 7:55 – 56). Судије су се тада разгневиле и извели су Стефана из града да га каменују. У тој гомили гневних био је и Стефанов рођак Савле, пред чије ноге су остали оставили своју одећу (Дела апостолска 7:57 – 58: „Они тада повикаше јаким гласом, затискивајући уши своје и навалише на њега, изведоше га из града и каменоваше га. Сведоци метнуше своје хаљине код ногу једног младића коме беше име Савле.“) и који је касније спознао истину о Господу Исусу Христу и покајао се, крстио се и примио је Христово учење, а затим је остатак свог живота провео као апостол Павле проповедајући јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.