петак, 13 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ САВА

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Свети Сава – нека му је вечна слава!

Заштитник је српског народа и покровитељ просвете. Српско Православље без њега не би било исто, зато га често и зову Светосавље.

Рођен је Свети Сава око 1174. године у Расу, као најмлађе дете својих родитеља велико жупана Стефана Немање, потоњег Светог Симеона, и Ане, потоње Свете Анастасије, који су се надали да ће имати још деце, а како су све више залазили у године молили су се усрдно Богу и подарио им је дечака, најмлађег, коме дадоше име Растко. Растао је Растко на двору свога оца уз двојицу старије браће Вукана и Стефана, а са 15 година, какав је тада и био обичај, од оца је добио на управу Хумску област, између Неретве и Дубровника, како би научио да управља и влада. Привлачио је Растка монашки живот и одлучио је, након три године управљања Хумом, да се замонаши, што и учини у манастиру Ватопед на Светој Гори, где му се убрзо, препустивши престо средњем сину Стефану 25. марта 1196. године, придружио и отац 2. новембра 1197. године, добивши у манастиру Студеница име Симеон. Растко у Ватопеду постаде монах Сава и тада почиње његова мисија и његов траг у нашим животима до данас, јер је он био тај чији долазак је, према живом предању, Свети Сава Освећени (Јерусалимски) најавио и завештао је да после његове смрти жезал – патерица буде предата архијереју царског рода и истог имена када буде дошао у манастир. Завештање је испуњено и у манастир Светог Саве Освећеног – Мар Саба, који је и основао Свети Сава Освећени 485. године, скоро седам векова касније стиже Свети Сава и 1229. године добија жезал, који и данас чувају у светогорској келији Патерице. Добија тада Свети Сава и чудотворну икону Богородице Тројеручице, која је игуманија манастира Хиландара и чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице, коју чувају у испосници Светог Саве у Кареји на Свето Гори. Постоји и запис у хрисовуљи царице Маре, супруге турског цара Мурата Другог, ћерке Ђурђа Бранковића, у којој пише да је постојао договор између Јерусалимске патријаршије и Српске цркве и да су српски монаси дошли у лавру Светог Саве Освећеног и ослободили је од разбојника и пљачкаша, те су тада сазидали велику кулу и у њој параклис посвећен Светом Симеону и управљали су српски монаси овом лавром 130 година, а када су на патријаршијски престо дошли Грци, односно патријарх Теофил, исплатили су Србеза градњу куле и поставили су игумана Грка. Основао је Свети Сава са оцем Светим Симеоном манастир Хиландар на Светој Гори и добили су хрисовуље од цара Алексија III Анђела – прву којом, по њиховој почетној замисли, припајају Хиландар Ватопеду, а другу, због незадовољства монаха других манастира на Светој Гори, којом манастир Хилндар добија потпуну слободу, а обе даде цар 1198. године у размаку од неколико месеци, док је трећу хрисовуљу цар дао у пролеће 1199. године, убрзо после смрти Светог Симеона 13. фебруара 1199. године, којом је потврдио стечена права манастира Хиландара и додао му је опустели манастир Зиг на јужној обали Свете Горе. Свети Сава са групом монаха у зиму 1206. на 1207. годину креће пут Србије у пратњи мошти свога оца Светог Симеона, где га почетком 1207. године са својом браћом сахрањује у гробници у задужбини Студеници, коју је велики жупан Стефан Немања припремио за себе за свога живота, и мири завађену браћу Вукана и Стефана. Уочи очеве смрти Свети Сава је постао архимандрит, те је био највише негрчко свештено лице у Србији, и поставили су га за игумана Студенице, где је написао службу у част свога оца Светог Симеона и написао Студенички типик, који је заправо нешто мало измењен Хиландарски типик. Почео је и да оснива манастире, лавре и испоснице и са братом Стефаном започео је ктиторски рад у Србији. Бавио се тада Свети Сава и дипломатијом и то успештно и тако је дошло и до чувеног крунисања његовог брата Стефана, који је од тада познат као Стефан Првовенчани, а доби прво круну и признање од папе из Рима, а потом Свети Сава оде у Никеју, где доби Српска црква доби аутокефалност и њега хиротонисаше за архиепископа. Затим је Свети Сава урадио српску редакцију византијског номоканона познат као Номоканон Светог Саве, а неки кажу и Крмчија, који постаје прворазредни извор права у средњовековној Србији, а утицај ће имати и на ширем подручју, јер постаје основни устав и бугарске и руске цркве. Ишао је Свети Сава на два ходочашћа, а прво је започео 1229. године, годину дана након смрти брата Стефана Првовенчаног 1228. године. Отпловио је из Далмације за Палестину и тада је обишао Јерусалим, Витлејем, Јордан и као што већ рекосмо манастир Светог Саве Освећеног, а уз то је и подигао на том путу многе конаке у манастиру Светог Крста у Јерусалиму, како би сви они монаси и поклоници из Србије, а тада их беше доста, имали где да коначе када дођу у Свету Земљу. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, а у Акри, тадашњем главном палестинском пристаништу, од Латина је откупио цркву Светог Ђорђа а би било безбедно прихватилиште монасима. Том приликом Свети Сава је купио и кућу Светог Јована Богослова познатој као Сионска Горница, где су по предању одржали Тајну вечеру. Друго ходочашће је имало бурнија дешавања на политичкој сцени Србије у залеђини и већ у годинама Свети Сава одлучује да преда свој положај наследнику ученику Арсенију и креће из Будве 1234. године у Свету Земљу, преко луке Бриндизи. Стигавши у Палестину одлази у Јерусалим, где се састаје са патријархом Атанасијем и креће пут Египта, којим је тада владала династија Ејубида, те се тамо састаје са патријархом александријским. Лично Светог Саву прима султан Ал Камил и обезбеђује му водиче за обилазак Синаја, одакле опет одлази у Јерусалим и преко Антиохије долази до Мале Азије. У Цариграду борави у манастиру Богородице Евергетиде и позива га бугарски цар Иван Асен II у посету. У посети код бугарског цара у Трнову 14. јануара 1235. године, на Богојављење, упокојио се Свети Сава, а краљ Владислав је 1237. године уз све црквено-државне почасти пренео мошти Светитеља Саве у манастир Милешеву, и сваке године на 14. јануар по јулијанском календару, односно 27. јануар по грегоријанском календару Српска православна црква и њени верници молитвено се сећају Светитеља Светог Саву Српског, док ђаци и просветни радници тај дан обележавајукао своју Славу. Осим аутокефалности Српске цркве, помирења браће, крунисања брата, ходочашћа и дипломатског рада, Свети Сава је био и велики ктитор и од почетка монашког живота својом градитељском делатношћу на манастиру Ватопед започео је ктиторску делатност. Заједно са оцем је обновио Хиландар, а постали су и ктитори манастира Ивирона, Велике Лавре и цркве у Карени на Светој Гори. Постао је Свети Сава и ктитор још једне самосталне монашке установе – келије у Кареји, а током 1199. године и још три светогорска манастира: Каракале, Ксиропотама и Филотеја, који су у ХII веку много пострадали од разбојничких манастира и био им је угрожен и сам опстанак. Након повратка у Србији 1206. године почиње његова ктиторска делатност и на тлу родне груде и под његовим руководством живопишу Богородичину цркву у Студеници, а у околини у селу Савову оснива и Савине испоснице – Горње и Доње, затим почиње градња Дома Спасовог, односно Жиче, а радови су завршени када се Свети Сава вратио као архиепископ из Никеје. Следи градња више цркава по целој Србији, а по узору на Лавру Светог Саве Освећеног у Сиону подигао је цркву Светих апостола у Пећи, те је учествовао у градњи Милешеве. Даривао је Свети Сава и многе цркве и манастире по Палестини и стекао је главно ктиторско право помињања у службама у више цркава у Палестини, а осим већ споменутих купљених цркава за смештај и безбедност ходочасника, давао је Свети Сава и витлејемској Цркви Христовог рођења, Лазаревој цркви недалеко од Јерусалима и у тзв. Испосници Господњој, те и александријској цркви током свог другог ходочашћа. Велики је био и као законодавац и приредио је Хиландарски типик, Карејски типик, Студенички типик, Номоканон Светог Саве, затим и правна акта, као што су „Хрисовуља Светог Саве и брата му Стефана“, а у оквиру беседе одржане у Жичи значајан је „Синодик православља“. Написао је прво у Хиландару кратко „Житије Светог Симеона“, а потом у Жичи и опширније „Житије Светог Симеона“, писано као ктиторско житије оснивача Студенице по свим правилима овога жанра, а значајан је уводни део „Хиландарске повеље Стефана Немање“. Затим је написао и Службу Светом Симеону. Тропарь, глас 3: Пути, вводящаго в жизнь, наставник, и первопрестольник, и учитель был еси: первее бо пришед, святителю Савво, отечество твое просветил еси и, породив тое Духом Святым, яко древа маслинная, в мысленнем рай насадил еси всеосвященная твоя чада. Тем, яко апостолом и святителем сопрестольна чтуще тя, молим: моли Христа Бога даровати нам велию милость. (Тропар, глас 3: Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, Светитељу Саво, напре си твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном Рају нејсветију своју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.) Тропар други, глас 8: Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога да спасе душе наше. Кондак, глас 8: Яко первосвятителя великаго и апостолов сообщника, Церковь прославляет тя людей твоих, преподобне, но яко имея дерзновение ко Христу Богу, молитвами твоими от всяких нас бед спасий, да зовем ти: радуйся, отче Савво Богомудре. (Кондак, глас 8: Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Ни, као онај који има слободу пред Христом молитвама својим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво богомудри!)   Химна Светом Сави Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци тамо слава Где нас српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте! Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Босна и Херцеговина Светог Саве дедовина С тобом славе славу Светитеља Саву. Милешево слави се Телом Светог Саве Кога славе сви Срби С обе стране Саве; Синан-паша ватру пали Тело Светог Саве спали, Ал‘ не спали славе, Нити спомен Саве. С неба шаље благослов Свети отац Сава; Са свих страна сви Срби С мора и Дунава К небу главе подигните Саву тамо угледајте. Саву српску славу, Пред престолом Творца! Здраво Среме, Банате И Србијо Стара Раванице, чувај нам Тело Кнез Лазара; Црна Горо, сестро мила, Здраво и ти с нама била Да славимо славу Светог оца Саву. Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави, Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози. Почуј глас свог рода, Српскога народа!     Снежана Недић https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1952550768407444&id=1635113596817831

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније