Сваког маја на обали Дунава у Гроцкој починје да цвета мноштво варијетета  цвета који представља најлепши феномен природе   -  цветови перунике.

Овај цвет је симбол; светлости, наде, новог живота и бесмртности. Назив перуника везује се за име словенског бога неба, непогода и громова   Перуна.             Перун влада атмосфером и један је од најмоћнијих богова старих Словена. У предањима старих Словена перуника расте на местима где је Перунова мунја погодила тло и где дуга додирује земљу. Веза између бога Перуна и назива перуника у средњевековним изворима, ограничена је само на Кијевску Русију и делове које су насељавали Источни Словени.     Вук Караџић је у свом Ријечнику користио три регионална Назива за перунику; богиша, мачац и сабљја.  У Бугарској ову биљку називају; перунига или пиронига.   Друга верзија назива ове биљке вуче корене из речи; мач, сабља, нож....због перастих листова перунике. Године  1904, бугарски научник Иванов, објавио је рад на руском језику у Санкт Петербургу у часопису  Известия   „Култ Перуна код Јужних Словена“. Словенски мит о богу Перуну и перуника временом се уклопио у хришћанство, тако да се перуника појављује у обредним активностима у време празника пролећног циклуса календарских обичаја. Зато се у Србији а и шире на Балкану , перунике на Спасовдан уносе у цркву на благослов а затим тако освештане разносе по кућама , нјивама и виноградима као заштита од грома. У Дубровнику и околини такође у мају месецу освештавала се перуника или богиша (локални назив), и тако освештана уносила се у куће као заштита од грома или болести. Није перуника била присутна у разним обредним ситуацијама само код Старих Словена и на Балкану. У Египту је перуника означавала; веру, мудрост и храброст. Као божански симбол Фараони су често перунику држали у руци , показујући тиме своју снагу и узвишеност. На намештају Тутанкамона често је била исцртавана перуника. У Јапану перуника такође има мистичну моћ јер се верује да штити од негативне енергије и злих духова , па је због тога сађена на крововима кућа. Латинско име Ирис, перуника је добила по грчкој богинји Ириди, која је била веза између неба и земље. Златокрила гласница Зевса Ирида је брзином ветра силазила са Олимпа, носећи вести од богова међу људе. За перунику се у хришћанству сматрало да има и лековита својства. Чак се спомиње да је Богородица неколико пута излечила болесног Христа, кореном перунике. Како перуника штити живе тако штити и мртве и зато је можемо наћи на многим гробовима на Балкану.  Постоји још веома много мистике везане за ову биљку изузетне лепоте. Али ако на тренутак оставимо митове и легенде видећемо да су првобитне брадате перунике расле у Европи и биле су диплоиди са 24 хромозома; Ирис Паллида и Ирис Вариегата. На самом почетку ХХ века , узгајивачи су спојили ове диплоидне перунике са тетраплоидним перуникама источног Медитерана и то су били пионирски покушаји стваранја високих брадатих перуника. Из свих перуника  у среднјој Европи и на Балкану издваја се  Iris Germanica Vulgaris,  биљка која је природни хибрид, изразито плаво-љубичасте боје са белом брадом а жута боја је присутна у бази цвета.              У Свету  термин  Iris Germanica употребљава се погрешно као део назива за све перунике групе Барбата.   Iris Germanica  Vulgaris је тачно одређен ирис који је у Европи широко распространјен.  С обзиром да је овај ирис стерилан, његово ширење европским континентом је искључиво заслуга човека.  Iris Germanica Vulgaris никада није пронађен у дивљини већ само у насељеним местима.    Само порекло   Iris Germanica Vulgaris je веома тешко објаснити, као и порекло свих нјегових клонова.  Такође и број хромозома 44 колико овај ирис и нјегови клонови имају такође је тешко објаснити.  Разноврсност међу клоновима  Iris Germanica Vulgaris вероватно је последица соматских мутација.   Овај ирис је велики изазов за научнике па се зато нјиме највише бавио чешки ботаничар Др. Милан Блажек.   Господин Блажек оформио је у Ботаничкој башти Ботаничког института Чешке Академије наука у Прухоницама, велику збирку историјских перуника . Посебну пажњу је посветио изучаванју   Irisa Germanica Vulgaris.   Др  Милан Блажек посветио је много година решавању нејасноћа у вези групе  Iris Germanica. Нешто раније перуникама и нјиховим особинама, интезивно се бавио руски научник  Проф. Др. Григориј Иванович  Родионенко, напознатији стручнјак у изучаванју перуника у читавом свету.После активног учествовања у  Другом Светском рату Родионенко се опоравља од последица рањавања  . Активно ради на изучавањју перуника и 1958 пише докторску дисертацију на тему перуника.  Аутор је више од 120 научних радова. Читав свој живот посветио је перуникама. Умро је у 102.-ој години 2014. године у  Санкт Петербургу. Озбиљјно бављенје узгојем перуника захтева обиље информација из научних радова Др. Милана Блажека и Проф. Др. Родионенка. У последњих сто десет година узгој перуника у свету достигао је невероватну експанзију.    Невероватним комбинацијама боја савремених перуника, потпомаже се заборављање  старих историјских сорти. Историјске перунике задржале су се у неколико приватних колекција и спорадично по селима на Балкану. Пре нешто више од две деценије историјске перунике привукле су и моју пажнју. Потрага за њима била је веома компликована. Неопходно је било сваког маја обићи: села, викенд насења, сметлишта, варошице и још много других локација. Осим проналаска историјских перуника њихова идентификација је такође мукотрпан посао. Треба препознати радове много хибридизера  јер свако од њих има нешто по чему се разликује од других. Неких историјских перуника и нема нигде на фотографијама осим у фото галерији  Historic Iris preservation society HIPS.    Неке од историјских перуника никада нису фотографисане, па је самим тим њихова идентификација још сложенија.   И поред наведених тешкоћа ја сам се максимално ангажовала и оформила највећу колекцију историјских перуника у овом делу Европе.       Моје активности у овој делатности су још увек у току. Нових савременијих хибрида у Србији готово да нема. Спорадично је по који гастарбајтер оденекуда донео по који ризом. Култура озбињнијег узгајанја перуника из естетских разлога у Србији готово да не постоји. Једини разлог узгоја перуника у Србији у руралним пределима је митолошко верованје заштита од грома. Захваљујући експанзији интернета и дугог пријатељства са јединим словеначким хибридизером Изидором Голобом, Гроцка је богатија за безброј нових хибрида.       Изидор Голоб је пре шест година препознао мој ентузијазам и жељу да у Гроцкој оформим једну богату колекцију перуника. Безререзервно ми је помогао на све начине; саветима, пошиљкама са семеном и ризомима и успех није изостао.   Изидор Голоб је свестрани ботаничар, рођен је 1937. године,  завршио Вишу агрономску школу у Марибору 1978. године. Такође је признати међународни судија у оцени нових хибрида, дугогодишњи је члан жирија међународне изложбе перуника у Фиренци.   И данас је врло активан на разним предавањима о перуникама.    Иза себе има много регистрованих хибрида; Амоенидо, Хвалница Мају,  Јуна Сомеро, Мајска Андромеда, Мајска Галаксија,  Мајска Катлеја, Мајска радост,  Мајска Розамунда, Мајска Северница,  Мајска Солистка, Мајске Полиане,  Мајски Брокат, Мајски Дотик, Мајски Рубин,  Мајски снег, Мајско Обиље, Мајска Обзорја,  Мојца, Валови Модрине, Весталка,  Злата Палета, Злати Орнат, Мала Брунета, Мала Цитронка,  Мала Кокета, Мала Маја, Мала Позлата и Мала Солфатра.  Постоји и много нерегистрованих радова овог великог стручнјака.  Сви Изидорови хибриди имају изузетно високу декоративну вредност.   Захваљујући великодушности и стручности овог изузетно цењеног човека у свету , Гроцка је богатија за већину његових укрштања. За све што сам до сада научила , прикупила и груписала овде у Гроцкој , захвалност дугујем  само једном човеку    Изидору Голобу.   Гроцку одувек зову „Мала Калифорнија“, због специфичне климе погодне за узгајање воћа а сада ти исти услови омогућили су ми да једну митолошку биљку уз помоћ неколико научника из света, успешно чувам од заборава.   Гордана Стојановић