уторак, 19 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

"ШАШАВА ПРИЧА" ХАЈДУКА ИЗ БРЕСТОВИКА Због њега су многе генерације ПОЧЕЛЕ ДА ЧИТАЈУ

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Хајдук није само лик из моје књиге, то је свако ко се труди да исправи своје грешке и исплива на површину, тврди дечји писац Градимир Стојковић. - Остарели хајдук из Београда, као што сам ја, живи миран и повучен живот у Брестовику, али се свакодневно бори да оправда ту титулу - додаје Стојковић. Поетично, како само писац и песник може, почиње причу о свом “шашавом животу”, који је на много начина обојила његова најпознатија сага о “Хајдуку”. Те књиге о одрастању дечака из провинције, Глигорија Пецикозе и његовој борби да нађе своје место у хаосу велеграда, приволеле су многе генерације да се заљубе у читање. И у Београд. Њихов творац, ипак каже да су настале случајно, једне хладне зиме. - Тада сам већ увелико радио као наставник техничког у ОШ “Ђура Даничић” у Београду. Продужили су нам зимски распуст па сам написао роман. Знам само да сам то учинио из револта, јер већина књига у дечијој лектири није била за читање. Желео сам да деци поклоним нешто што би чак и лоши ђаци читали са задовољством - прича писац. Како каже, Хајдук као личност у стварности не постоји, већ је комбинација ликова и судбина деце која су из унутрашњости долазила у Београд, велику “животињку” у којој пливаш или се удавиш. Хајдук је онај који је испливао и зато је постао симбол свих оних који су се изборили за своје место под сунцем овог града. За хајдука Градимир сматра и самог себе. Рођен је у малом војвођанском месту Мраморак, где је завршио основну школу, док је младост провео у Вршцу и Панчеву.

Прво сећање на "Исусов лик" у прозорском окну

Најраније сећање из детињства познатог писца била је необична шара у стаклу кухињског прозора, која је многе подсећала на лик брадатог мушкарца, иако је Градимир у њој видео шуму прекривену снегом. - Сељани, су врло често пролазили покрај нашег прозора, кришом говорећи да је то лик Исуса Христа. Тај лик на прозорском окну је и дан данашњи могу да видим кад склопим очи - признаје писац. Иако се школовао за техничара, писање га је увек привлачило као магнет. Имао је само 15 година кад му је прича “Повратак у Еден” објављена у београдском часопису “Будућност”, са 17 је објавио прву збирку песама. Ипак, највећу славу стекао је у познијим годинама, кад је написао “Хајдука у Београду”, који је постао његов највећи понос, али и најтежа казна. - Веровали или не, по библиотекама ми веле да је “Хајдук” међу најчитанијим књигама, а деца, пошто га прочитају, почну да се занимају и за остале књиге. То ми је највећа радост. Књига је после првог тиража од 5.000, штампана у 15.000, па у 60.000 примерака. На жалост, издавачке куће су ме толико пута превариле да сам одлучио да стопирам продају. Оне се данас не могу наћи ни у једној књижари, само у библиотекама. И можда је тако боље. Деца ће за њу чути од родитеља, наставника или другара и наћи начин да дођу до ње - сигуран је Стојковић.

Мој пријатељ Мика Антић

Један од највећих утицаја на његову каријеру имао је чувени песник Мика Антић, са којим је Градимир осварио веома присан однос. - Мика је био народски тип човека који је свима пријатељ. Иако сам се више дружио с његовом сестром Јеленом, Мику сам посматрао као узора. Кад сам са 17 година добио награду за песму на Војвођанском конкурсу он је био у жирију и након још неколико освојених награда рекао ми је: "Сад мораш да издаш збирку песама". Донео сам му својих 100 песама, он је седео у кафани окружен људима. Док је разговарао с њима, одабрао је 33 моје најбоље песме - сећа се писац. [caption id="" align="alignnone" width="838"] Фото: М.Митровић / РАС Србија Градимир Стојковић[/caption] Судбину једног од најпознатијих дечијих писаца ових простора најбоље је описао Раша Попов, најављујући га на једној од културних манифестација: "Ово је Градимир Стојковић, Хајдук у Београду. Да живи у Америци он би имао своје острво, а видите га овде како је оронуо и какве су му ципеле." Зато на питање да ли сматра да га је ова земља издала, Стојковић одговара: - Јел то неко трик питање? Можда је боље питати кога ова земља није издала. Нас уметнике сигурно јесте. Ни од Југославије, ни од Србије и Црне Горе, а ни од Србије никад нисам добио никакву помоћ и подршку за рад. Код нас писци постају признати и цењени тек кад умру. И како очекујете да нам деца буду културна у окружењу где је култура потпуно запостављена? - пита дечији писац. Тешка финансијска ситуација и немогућност да од свог "пера" заради довољно за нормалан живот натерала га је да ради најразличитије послове: од лифт монтера, преко наставника у основној школи "Ђура Даничић", стручњака за маркетинг, до библиотекара... Данас као пензионер, први Хајдук, Градимир Стојковић, живи у Брестовику надомак Београда, са супругом и сином. Воли да седи у башти, одржава воћњак и виноград, залива своје руже и, наравно, пише. Књига коју је недавно издао, “На брегу кућа мала” његов је нови понос.

ПРОДАО КЊИГУ ДЕЧАКУ И ЗАПЛАКАО

- У тешко доба инфлације, продаја прва три дела о Хајдуку извукла су ме из беде. Кад је Југославија пукла, за 350 књига добио сам 350 марака, а ни динар од 15.000 примерака у тиражу никад нисам видео. Једног дана сам носио “Хајдука” у рукама кад ми је дечак на улици пришао и питао да је откупи. Продао сам му је за марку, а он ју је загрлио и пољубио. Чим сам ушао у зграду почео сам да плачем.

НЕЋУ У ЛЕКТИРУ ДА МЕ ДЕЦА МРЗЕ

Сага о Хајдуку ушла је у лектиру за основце у Републици Српској. Иако су и школе у Србији хтеле исто, Градимир није дозволио. - Не желим да ме деца мрзе! Ако им наметнете да нешто читају, они ће то радити с одбојношћу, а Хајдук треба да служи за радост - каже писац уз осмех.   Ивана Недић, Блиц

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније