недеља, 17 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Градимир Стојковић за наше Перо : Поклон

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

- Хо-хо, децо, јесте ли били добри? - питао је Деда Мраз, чим је стао испред јелке. Сви су углас повикали:
- Јееееееееесмо!
А ја сам прво погледала тату. Тата се осмехнуо и климнуо главом. Онда сам погледала маму. Мама се није осмехнула, али је климнула главом. Е, онда сам и ја викнула:
- Да! Да! Да!
И сви су се насмејали, чак и Деда Мраз.
- Ти девојчице - прстом ме је позвао. - Хајде, дођи код мене.
Шта сам могла? Провукла сам се између столица у првом реду и стала испред Деда Мраза. Помиловао ме је по коси, што нисам волела, па ме штипнуо за образ, што још више нисам волела.
- Ти си трипут добра - рекао је. - А кад је неко трипут добар, тај је заслужио да први добије поклон-пакетић. Како се ти зовеш?
- А да ли си ти прави Деда Мраз? - питала сам га.
- Наравно! Зашто ме то питаш?
- Зато што је прошли Деда Мраз био кобајаги. Имао је браду и бркове од вате.
- Аха! Е, пробај. Повуци ме за браду.
Нагао се и ја сам га изистински повукла за браду. Брада је била права, а и Деда Мраз.
- А како не знаш како се ја зовем кад си прави? - питала сам.
- Тако. Ја сам стар и забораван. Зато имам списак ваших имена. Ти ми кажеш како се зовеш, ја пронађем твоје име и дам ти лично твој поклон-пакетић.
Извадио је из џепа лист хартије. Казала сам му како се зовем, пронашао ме је у списку, мало претурао по џаку, па извадио пакетић за мене и дао ми га.
- Хвала, Деда Мразе - захвалила сам се фино и културно, јер сам се сетила да ми је мама казала да будем фина и културна.
Вратила сам се на место између маме и тате, а Деда Мраз је онда читао имена са списка и сва су деца добила своје поклон-пакетиће. После је Деда Мраз отишао, а нама су дали сокиће и колачиће, и пуштали нам музику да певамо и играмо.
- А где је Деда Мраз? - питала сам тату.
- Вероватно је отишао даље, да подели поклон-пакетиће и другој деци.
Мало сам мислила, мислила, па сам питала:
- А је л’ има само један Деда Мраз?
Тата се насмејао:
- Само један!
- Ау! Па како само један Деда Мраз успе да сваком детету да поклон-пакетић?!
Тата се мало као збунио, мало као почешкао иза увета, па поштено признао:
-Е, то не знам!
- Па, добро - утешила сам га. - Не мораш ти баш све да знаш.
Онда сам опет мислила, мислила и питала:
- Тата, а да ли и Деда Мраз добије поклон-пакетић?
И тата је онда мислио, мислио, па ми је одговорио:
- Мислим да не. Деда Мраз је одрастао човек, а одрасли не добијају поклон-пакетиће.
А ја сам смислила како би било баш лепо кад би неко Деда Мразу дао поклон-пакетић! И смислила сам да... и таман сам смислила да, кад сам видела Деда Мраза како излази у хол.
- Тата, идем мало у хол - јавила сам се, јер ми је тата рекао да морам увек да му се јавим где сам.
У холу сам видела Деда Мраза. Седео је на фотељи, у углу. Сам. Пришла сам и казала:
- Деда Мразе, да те питам једно питање?
- Питај.
- Да ли су и теби некада дали поклон-пакетић?
Деда Мраз ме је погледао онако, преко наочара:
- Ти си она трипут добра девојчица?
- Аха!
- Е, могао сам да претпоставим да си колико добра, толико и радознала. Баш тако изгледаш. Да ти одговорим: Деда Мраз дели поклоне и њему нико не даје поклон.
- Ау! Па ти си онда један тужан и несрећан Деда Мраз!
Деда Мраз се насмејао, али то није био баш неки прави смех, него више као на силу. Пружио је руку да ме помилује по коси и није ме помиловао. Спустио је руку у крило:
- Ти сигурно не волиш да те милују по коси...
- Аха. И не волим да ме штипкају за образ.
- Аха - одговорио је Деда Мраз. - Разумем. Ни ја нисам волео то кад сам био мали.
Мало је ћутао. Ћутала сам мало и ја.
- Извини што сам те штипнуо кад сам ти дао пакетић - рекао је после, кад више нисмо ћутали. - Знаш, ја то онако, из навике.
- Нема везе, Деда Мразе. И ја сам навикла да ми то раде.
Опет смо мало ћутали. Онда сам одлучила, па шта буде:
- Деда Мразе, теби нико неће да поклони пакетић. Узми, молим те, овај мој. Ја сам добила већ један у маминој фирми, и један још од бабе и деде. И још ће један ујка да ми донесе.
Погледао ме је, погледао, па оборио главу, па подигао главу, па ме опет погледао:
- Не могу. То је само твој пакетић и није у реду да ми га даш.
Онда сам и ја оборила главу. И било ми је баш жалосно.
- Деда Мразе! - сетила сам се. - Даћу ти поклон који мој тата највише воли да добије од мене.
Пропела сам се на прсте и пољубила Деда Мраза у образ, изнад браде, између носа и наочара.
- Мајо! - чула сам татин глас. - Где си?
- Тата ме зове - рекла сам Деда Мразу. - Морам да идем.
А Деда Мраз је скинуо наочаре и прстима протрљао очи:
- Па, иди. И хвала за најлепши поклон у мом животу.

(приредила : Анамарија Миловановић)

Свако неовлашћено копирање, монтирање и јавно извођење без сагласности аутора најстроже је забрањено и кажњиво по закону.

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније