недеља, 17 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Бобан Миловановић за Перо : Човек је Човеку Лек

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

И Исус учаше по синагогама њиховим проповедајући јеванђеље о Царству. (Мт, 9,35)
Дакле, на местима на којима су се изучавали Закон и пророци које је Израел већ познавао. Али то није било довољно.
Када су Исусу приступили слепци, имали су наде да их Исус може исцелити и вере да је то у његовој моћи. Ипак, не можемо рећи да су у пуном смислу били личности. Нешто им је недостајало. Одговор на то питање крије се у разлогу због којег их је Исус исцелио. А само је један разлог за то: зове се љубав. Варају се они који мисле да је Исус морао исцељивати и да је требало да исцељује због своје мисије, а она је Љубав. Исус је желео да помаже људима. Није био роб своје мисије. Зар постоји љубав без слободе? И зар апостол Павле у својој Химни Љубави не каже да љубав не тражи своје? А да је то заиста тако, потврђује и сам Исус говорећи исцељенима да гледају да нико не сазна. Међутим, десила се једна промена: осим физичког, слепци су прогледали и јединим изворно хришћанским чулом вида и љубави, односно срцем. И на тај начин су постали људи, са великим почетним словом, личности и сведоци љубави. Јер им закон беше дат не да би постали људи, већ да не би били нељуди. То је разлог што су појаву закона пратила месијанска очекивања, односно ишчекивање коначног решења проблема човека.
Није Исус отворио очи и срца једино слепима. Исцелио је Исус и човека под влашћу демона. Шта уопште значи бити под влашћу демона? Свој роман "Зли дуси" Достојевски завршава самоубиством једног од главних јунака, а за мото свог романа узима библијску причу о опседнутом крду свиња, које излаз тражи у скоку са литице. Власт демона је очај, неостварена маштања, мржња према свету око себе и у самом себи, отуђеност, самоћа, самоизолација, безнађе, меланхолија, бескрајна туга и, коначно, самодеструкција. Познати руски сликар Михаил Врубељ насликао је 1890. године слику коју је назвао "Демон који седи". Леп и развијен младић седи у симболичком врту у којем се одмара (или бар покушава) после страсног пута, разапет између бића и небића. Тужан и пун горчине, води изгубљени рат између моћи и немоћи, воље и безвољности. Читава слика је прожета хаотичном тугом, горчином неостварених маштања и губитком радости постојања. Ужас мучења у оку, незнања, изгубљености, безнађа и страха.
Дакле, шта значи исцелити некога ко је под влашћу демона? То значи вратити му веру у људе, наду у живот и љубав, вратити га онима који га воле, породици, деци, родитељима, браћи и сестрама, пријатељима, људима, свету у коме је он актер и стваралац, отворити му срце и научити га да воли. Јер нема мистике и духовности у Хришћанству изван љубави. Духовност у хришћанству се мери односима, љубављу, пријатељством, давањем. Духован си онолико колико знаш да волиш и колико се предајеш тој љубави. И притом не мораш бринути шта ће бити са тобом, јер о томе брину они који те воле. Једино се љубав умножава давањем.
То је Царство о којем је Исус проповедао у синагогама. То је благодатни идеал нашег постојања, јер где су двоје сабрани у име љубави, тамо је и Исус. Стога нека би Исус отворио и наша срца да доживимо оно за шта смо створени, а то је свакако љубав. Вечна и Савршена.

12166104_10200974357477245_670728834_n
Демон који седи, Михаил Врубељ, 1890

Свештеник Бобан Миловановић

(приредила : Анамарија Миловановић)

Свако неовлашћено копирање, монтирање и јавно извођење без сагласности аутора најстроже је забрањено и кажњиво по закону.

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније