недеља, 31 мај 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Вук Вукчевић : WHAT A WONDERFUL WORLD

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Или драма уз јутарњи еспресо

Улица којом скоро нико не пролази. Са леве стране две клупе, иза њих – шума. Десно је тржни центар, на њeму џиновски екран који показује време.

У кружној фурији на улазу разазнајемо Њега,

Који у том тренутку види Њу.

ОН:

Не касним, а? Пукла ми батерија.

Она  ћути.

ОН:

Нема шансе! ‘Оћеш да видиш колико је минута било кад сам избацио фотку, ту са моста?

Ровари џепове по капуту и фармеркама. Отвара торбу.

ОН:

Tу је! А, да, празан! Било је тачно 19:43 кад сам је избацивао, што значи да сам стигао и пре 10 до 8! Шта лупаш, бре? И што нисмо стали у ред за карте?

ОНА:

Зато, идиоте, што си је објавио у 19:48, од муке сам скроловала инстаграм, па знам ! Писало је two seconds ago!

ОН:

Немогуће!

ОНА:

Поново пропуштам филм! С тобом увек морам нешто да пропустим!

ОН:

Добро, стаћу ја у ред.

И тако ће решити ствар.

ОНА:
Резервације су важиле до 10 до 8, види која је сад гужва!

ОН:

Стижемо до краја реклама!

ОНА:

 Већ је осам. И то прошло!

Крене преко улице ка клупи поред шуме, за њом Он.

ОН:

Стварно сам раније кренуо.

Иако зна да то сад звучи глупо, ипак му није труло.

Она седне, леђима окренута ка тржном центру. Он на наслону, гледа право у екран изнад улаза. 19:59.

ОН:

Да ниси гурнула пет минута напред?

Појављује се 20:00. Глас са звучника саопштава време, тренутну температуру, влажност ваздуха, правећи атмосферу сличну оној у авиону, пре него што љубазна стјуардеса замоли и последњег бунтовног путника да веже сигурносни појас. Иританте информације брзо замењује песма:

„К’о некад у осам и сад прођем улицом твојом…“

ОН:

Прц! Колико је сати? Реци, а? Ко касни? И да јесам, стигли бисмо да си ме пустила да станем у ред!

Она ћути. Он ућути, само на секунд.

ОН:

Какви кретени! Пази за шта користе песму!

            Она се задовољно искези, опет јој је прoчитао мисли. Он и даље блеји у сат, као да о нечему важном размишља. Одједном се стровали преко ње, њуши јој раме.

ОНА:

Шта ћеш?

ОН:

 Да правимо кућу! ‘Ајмо до мене!
ОНА:

Навукла сам те на Симс, а?

             Било би безвезе да јој призна оно што Она свакако зна. Устају и ишчезавају у шуми, а песми никад краjа:

„Ко некад у осам и сад прођем улицом твојом

и станем тад под прозор твој.

И звиждим тад, наш стари знак…“.

 Последње звиждуке прекида снажан звук експлозије. Делићи сата, музике, боја, филмова, животиња, људи – прште изнaд места где се до пре пар минута могло наћи све што је човечанству било потребно. Подметнута бомба уздигла je понуду шопинг мола на највиши ниво – у ваздух!

Она и Он су на другој страни шуме, далеко од свега. Граде своју кућу и никад неће сазнати шта се овде збило.

Вук Вукчевић

(приредила : Анамарија Миловановић)
Свако неовлашћено копирање, монтирање и јавно извођење без сагласности аутора најстроже је забрањено и кажњиво по закону.

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније