среда, 13 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Српски сељак је оптимиста по струци

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Наш пољопривредник кад посеје не зна колика ће бити продајна цена и само га оптимизам држи у овом послу, истиче Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника.

ељак је опет препуштен самом себи - развлаче га откупљивачи малина и вишања, мешетари месом и увозници млека. Што су политичарима уста све пунија пољопривреде, тако је село све сиромашније.
- На крају смо препуштени тржишту, односно крупном капиталу, страном и домаћем, то нема никакве везе са државном стратегијом, ни интересом већине у Србији. Друштво третира пољопривреду као сектор од кога се само узима, али ми који радимо на земљи знамо да она тражи слугу, а не господара - наводи за Курир Мирослав Киш из Асоцијација пољопривредника. Он истиче да док пољопривредници раде свој посао, остали задужени за овај привредни сектор то не раде.
- Наше је да радимо, примером показујемо шта треба да се ради. Шта би било када бисмо стали? Сељак је оптимиста по струци: кад посеје, не зна колика ће бити продајна цена. Сеје и нада се да ће они који одлучују мало више повести рачуна о ономе од чега живимо, а мање о политици - размишља наглас Киш.

Агроекономиста Милан Простран објашњава да је највећа грешка била када је пре више од 10 година прокламовано потпуно слободно тржиште.
- Сељак је деведесетих одржавао и економску и социјалну сигурност, а онда је, после тих година, тако исцрпљен остављен на цедилу и бачен на тржиште да се бори са европском конкуренцијом, здравом и подгојеном субвенцијама. Држава се повукла, пружи понеку субвенцију и нешто преговара, али обично на штету сељака. Греше што се окрећу држави јер није моћна и прокламовала је да се неће мешати, па сељаку остаје да се узда у се и у своје кљусе - каже он.

МАЛИНЕ: Уместо извоза, блокаде путева

Произвођачи малина најавили су блокаде пруга и путева у Србији уколико откупна цена малине не буде 2,3 евра. Неуспешно су у петак разговарали с откупљивачима и представницима ресорних министарстава. Добривоје Радовић, председник асоцијације Малинари Србије, рекао је да се у Мачванско-колубарском округу малина плаћа од 250 до 270 динара, а њима је понуђено 170, што они неће прихватити. Он је, како су пренели медији, навео да малинари траже да цена буде јединствена на нивоу целе Србије, а држава би требало да се запита зашто тај производ у различитим крајевима има другачију цену.
- Извознички лоби има утицај на Министарство пољопривреде, због чега оно не заузима став да реши овај горући проблем.

ВИШЊЕ: Воћњаци необрани

У нишком крају постоји велика опасност да вишња остане необрана, као и прошле године. Иако је стигла за бербу, нико је не бере јер су откупљивачи понудили цену од 40 до 50 динара по килограму. Хранислав Стојановић, стручни сарадник за пољопривреду у нишкој општини Мерошина, каже да су до произвођача стигле информације да је откупна цена вишње у Шапцу и Топли већа од 60 динара и да многи откупљивачи вишње са ових простора тамо препродају.

Мештани су убеђени да су откупљивачи постигли интерни договор да произвођачима не нуде више откупне цене иако тражња за облачинском вишњом постоји. Откупљивачи користе чињеницу да је овај крај остао без прерађивачких капацитета. На подручју Мерошине за кратко време вишњици су смањени са 2.500 на 2.000 хектара, али се тек трећина обрађује.

МЛЕКО: Пропаст домаћег сточарства

Откупна цена млека смањена је широм Србије од шест до 20 одсто, што је многе сељаке довело до очаја јер им је зарада по литру око десет одсто. Зато се многи спремају да краве продају или закољу. Огромне количине јефтиног европског млека, због санкција Русије, преплавиле су Србију и регион, па су домаћи фармери и млекаре на ивици пропасти. Увоз млека из ЕУ у првих пет месеци повећан је три и по пута.

Држава је недавно увела прелевмане или државне таксе на увоз млека и млечних производа, али стручњаци кажу да ће то решити само део проблема. Тиме ће се спречити прилив јефтиног млека из ЕУ, али то неће помоћи домаћим млекарама да опораве извоз. Оне су изгубиле своја извозна тржишта јер је и тамо велики притисак европског млека.

МЕСО: Цена откупа преполовљена

Увоз товљеника из ЕУ по нижим ценама крајем прошле и почетком ове године завио је свињаре у црно. Цена је почетком ове године са 220 смањена на 110 динара, највећим делом због увоза из Хрватске и Мађарске. Сељаци кажу да кланичари намерно увозе огромне количине свиња како би обезвредили домаћу производњу и по нижим ценама куповали месо које касније знатно скупље продају Русији.

Увоз је 2014. више него дуплиран у односу на 2013. У Србију је лани увезено око 18.000 тона свињског меса и 330.000 грла свиња, што је 33.000 тона живе ваге, односно 15.000 до 16.000 тона меса.

Стручњаци кажу да су због овакве ситуације под нож отишла и грла с генетским потенцијалом, што је ненадокнадива штета.

ОРАНИЦЕ: Изгубљено 15 милијарди евра

Србија је у последњих 50 година изгубила 15 милијарди евра само по основу некоришћења пољопривредног земљишта, изјавио је агроекономиста Миладин Шеварлић. Он је нагласио да губитак по том основу износи 1,5 милиона хектара овог земљишта.
- Морали бисмо да поведемо много више рачуна о прехрамбеној одрживости јер 25 области у Србији није прехрамбено одрживо и 45 од 165 општина у земљи такође није прехрамбено одрживо - рекао је Шеварлић, који истиче да би држава морала одговорније да се понаша према пољопривредном земљишту јер неко може да буде несавестан власник, али држава не сме да препусти одговорност само њему.

ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ: Штета стотине милиона

Град је направио велику штету у воћњацима у Поморавском и Расинском округу, а у ариљском крају је оштетио скоро све засаде малина. Штету је пријавило око 1.000 Ивањичана, од града је страдало више стотина хектара пољопривредних култура, од чега су око 250 хектара малињаци.

Противградна заштита је још једном заказала, па постоје села у којима је штета на пољопривредним културама стопроцентна. Штета од града у ивањичком крају процењена је на око 700 милиона динара. Страдала су 582 хектара под разним културама од чега су 383 хектара засади малина.

Град је у Параћину уништио ратарске културе, поврће, воће и винограде на 336 хектара, а штету је пријавило 1.100 пољопривредника.

Владимир Спасић,Курир

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније