субота, 18 јануар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Симоновићева екипа: Ко су људи који су замало запалили новинара

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Пребијања, пљачка, диловање марихуане, породично насиље, па и покушај убиства - дуга је листа кривичних дела због којих су раније хапшени људи који су пре годину дана умало убили новинара Милана Јовановића и његову жену. Новинари Раскрикавања сакупили су обимне кривичне биографије ових људи којима се тренутно суди да су, по налогу бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића, извели овај стравичан напад.

 

Годину дана након што је новинару Жиг инфо Милану Јовановићу запаљена кућа, а он пуком срећом преживео, зна се доста детаља о овом догађају.

Бивши председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић оптужен је да је свог познаника полицајца замолио да организује паљење аутомобила новинару. Још троје људи је учествовало у овоме, а цена посла била је свега 1.500 евра.

У Јовановићеву гаражу убачен је Молотовљев коктел, а ватра се убрзо проширила на кућу у којој је спавао са супругом. У пожару су умало погинули, а кућа им је готово цела изгорела.

„Почео сам да се гушим и био сам полуонесвешћен када ме је супруга из тог дима извукла у двориште. Тек тада сам почео да дишем и да из плућа искашљавам гареж и чађ“, присећа се Јовановић за Раскрикавање. „Погледао сам и видео да ми је кућа, у којој живим 50 година, сва у пламену. Ту је за пар минута изгорело све што сам имао у животу“.

Мање се у јавности зна ко су људи из екипе која је за Симоновића обавила овај посао.

Раскрикавање је сакупило обимну кривичну документацију из београдских тужилаштава и судова, која показује да ови људи иза себе имају бројна кривична дела - против њих су подношене кривичне пријаве за крађу, пребијања, породично насиље, диловање дроге, па чак и покушај убиства.

Не само то. Документа откривају и да је Симоновићев братанац близак са најнасилнијим од њих, човеком који је оптужен да је лично запалио кућу, а против кога је полиција најмање десет пута подносила кривичне пријаве.

Раскрикавање у наставку објављује кривичне профиле ових људи, почевши управо од овог човека који се налазио на дну „ланца“.

Дечко који је запалио кућу

Александар Маринковић, звани Клоки, бацио је Молотовљев коктел у Јовановићеву гаражу, према оптужници. Пожар је прогутао „мерцедес“, али се убрзо проширио на кућу. Пуцање дрвених греда и пуцкетање ватре чула је новинарова жена која га је извела из куће. Ово их је умало коштало живота, с обзиром да су се обоје нагутали дима, а кућа им је готово цела изгорела.

За овај посао Маринковићу је обећано свега 500 евра и опраштање дуга од 350 евра који је имао према другом члану групе.

Овај 26-годишњак је, како се види из његове кривичне биографије, био логичан избор за посао - проблематични дечко из краја који се често уваљивао у проблеме. Хапшен је за крађу, али је и често учествовао у тучама. Дрогу је продавао на ситно.

Радио је у кафани „Три лепе“ у Младеновцу, како је сам испричао на суду.

Пре шест година, извео је пљачку за коју није одговарао.

Било је то током ноћи у јануару 2013. године, када је са женском особом обио прозор вртића „Лане“ у Врчину. Маринковић, који је тада имао 19 година, поломио је стакло на шалтеру кухиње и увукао се кроз отвор. Из фрижидера је украо свињско месо, суви врат и печеницу, два мала кухињска ножа и женски џемпер.

Када га је полиција ухапсила, признао је крађу. Ипак, како вртић није тражио да се исплати одштета, а вредност украдене робе није била већа од 15.000 динара, кривична пријава је одбачена.

Маринковић је био оптуживан и за много озбиљније ствари. Он је, пре свега, насилна особа и често је био хапшен због туча.

Као малолетник, због наношења телесних повреда осуђен је на појачан надзор и одвикавање од алкохола и дроге.

У октобру 2011, против Маринковића и његовог пријатеља полиција је поднела кривичну пријаву због сумње да су претукли двојицу испред дискотеке „Арена“ у Врчину. Поступак је, међутим, касније обустављен због застарелости.

Следеће године, у мају 2012. претукао је мушкарца у парку у Врчину. Ударао га је по глави песницама, а потом и коленом. Човек је завршио у модрицама, са поломљеним носом и зубом. Тек прошлог месеца, седам година након пребијања, Маринковић је правоснажно осуђен.

Скоро годину дана након овог догађаја у парку, Маринковића је полиција поново ухапсила. Он је у марту 2013. године током прославе свог рођендана са још тројицом дошао на уговорену тучу са двојицом момака са којима су, по сведочењима учесника, имали сукоб одраније. У општој тучи, Маринковић је наводно једног од њих огребао ножем по руци и леђима. Пред тужилаштвом је тврдио да нема никакве везе са случајем и да те вечери уопште није напуштао кафић у коме је славио рођендан. Пријава је одбачена због недостатка доказа.

Августа 2013. напао је и полицајца у Младеновцу који је покушао да га одведе у полицијску станицу да би га легитимисао. Маринковић га је ухватио за кошуљу, одгурнуо и побегао. Тек у августу 2018. године правоснажно је осуђен условно на две године.

Маринковић је оптужен и да је претио невенчаној супрузи са којом има дете у септембру 2017. године - најпре је звао телефоном, „лупао на врата, галамио и претио да ће ући у кућу (...) и побити уколико му одмах не преда дете“. Процес је у току, а суд му је издао забрану приласка жени.

Оптужен је и да је у новембру 2018, мање од месец дана пре паљења куће новинару, пребио мушкарца у кафани „Андерграунд“ у Младеновцу. Ово је била веома ризична ситуација за њега јер се у том тренутку налазио под условном казном због напада на полицајца. Тужилаштво је имало сведока који је описао догађај: након краће свађе, Маринковић је мушкарца изударао пикслом. Овај сведок је, међутим, касније на суду повукао исказ, а судија је поверавала Маринковићевој одбрани да није претукао човека. Ослобођен је.

Поред тога што се често уваљивао у туче, Маринковић је радио и као дилер.

Први пут је ухваћен с дрогом у јуну 2012. године. Полиција га је зауставила на улици и пронашла му око 19 грама марихуане у џепу. Утврђено је да сам узгајао марихуану на њиви у Врчину, а била је спакована у кесице од по грам, те је било јасно да ју је припремио за продају. Он се бранио да је гајио марихуану за личну употребу и тврдио да је кесице носио на другаричин рођендан. Октобра 2012. године осуђен је на три године затвора.

То је, до хапшења због напада на новинара, био једини пут да је Маринковић завршио у затвору.

Из затвора је изашао маја 2017. године, а годину дана касније полиција му је претресла стан и у кухињи пронашла кесицу марихуане. Због овога је осуђен на казну од 150.000 динара.

За паљење куће, Маринковић је делимично признао кривицу на суду. Новинари Раскрикавања су га звали, али се није јављао на кућни телефон.

„Сви се друже у Врчину“

Управо случај хапшења због дроге открива да се Маринковић дружио са Драганом Симоновићем, 29-годишњим Врчинцем и братанцем бившег председника општине.

Полиција их је заједно ухапсила када је код Маринковића нађено 19 кесица марихуане. Против Симоновића су оптужбе одбачене.

Његов отац и рођени брат бившег председника Општине Гроцка, Славко Симоновић, некадашњи је командир полиције у Врчину. Он је такође и оснивач више борилачких клубова.

Драган Симоновић је тренутно у затвору јер је 2015. године пиштољем ранио Милоша Лазовића, сина чувеног глумца Данила Лазовића. Његов отац Славко је пристао да разговара са новинарима Раскрикавања.

„То за пуцање у Лазовића није никаква тајна. Мислим да треба ускоро да изађе из затвора“, каже он. „Нема пресуда против мог сина мимо тога. Ја као начелник полиције нисам никад користио свој положај да му помогнем. Кад год је нешто урадио, кривична пријава је поднета. Свако ко нешто направи, треба да одговара“.

Испричао је да му је познато да су се његов син и Маринковић познавали и да су заједно били оптужени за дрогу, али не и да су били другари.

„Сви се ми овде дружимо у Врчину. Врчин је мало место, нема овде много деце која се не друже. Али, није то дружење да иду један код другог кући, можда само некад седну да попију пиће“, каже Симоновић.

Познаје Маринковића, јер је „ту из краја“.

„У кући ми никад није био. Познавао сам раније његовог оца, приводио сам га, правио је неке проблеме, али овај мали нити је долазио, нити имам везе с њим“, рекао је Славко Симоновић.

Пребијање у дискотеци

Човек који је Маринковића ангажовао да баци Молотовљев коктел на Јовановићеву гаражу је 42-годишњи Игор Новаковић, који такође живи у Врчину.

О овом човеку се мало зна, а новинари Раскрикавања открили су да је пре осам година био оптужен за покушај убиства.

Он и још тројица - Владимир Осећански, Владимир Раднић и Никола Вуксановић - били су окривљени да су новембра 2011. покушали да убију једног младића у клубу „Казабланка“ на Новом Београду.

Када је 12. новембра око пола три ујутру младић дошао у „Казабланку“, отворили су му врата, али је Раднић почео да га удара песницама. Док га је он тукао, Новаковић и Вуксановић су држали врата и пазили да неко не уђе, пише у оптужници.

Раднић га је потом одвукао у гардеробу, поставио га на столицу и наставио да га удара, све док из канцеларије поред није изашао власник клуба и рекао му да престане. Пред власником је, како то пише у оптужници, покушао да оправда пребијање тиме да је са младићем био у сукобу одраније.

Пазећи да их нико од гостију не примети, сви заједно су га изнели напоље и онесвешћеног га оставили у трави, двадесетак метара од клуба. Ту га је убрзо пронашао друг који га је одвезао у Ургентни центар. Живот му је висио о концу, с обзиром на то да му је био повређен мозак, поломљен нос, јагодична кост и ребро.

Новаковић је на суду тврдио да се ништа од тога није десило, већ да му је Осећански - који се бранио да је онесвешћеног младића случајно затекао - рекао да неко лежи у трави. Новаковић је чак, како је тврдио, помогао да се повређени момак убаци у ауто и одвезе у ургентни.

Оптужница је подигнута у марту 2012. године, али је 2014. године промењена - тужилаштво је одустало од гоњења Осећанског, Новаковића и Вуксановића, а судило се само Раднићу. Кривично дело је, међутим, ублажено са покушаја убиства на наношење тешких телесних повреда. Он је 2015. године осуђен на затворску казну.

Како су из Вишег тужилаштва у Београду рекли за Раскрикавање, одустали су од оптужбе против Новаковића јер није било довољно чврстих доказа, а и зато што сам оштећени није желео да се прикључи кривичном гоњењу ове тројице.

Осим тога, против Новаковића је и јула 2015. године била поднета кривична пријава јер је нанео тешку телесну повреду свом брату од ујака. Према наводима из пријаве, он се са Новаковићевом породицом спорио око пара које су заједно уложили за градњу куће. Једног јутра га је, након краће расправе, Новаковић ударио песницом и поломио му јагодичну кост.

На саслушању у полицији негирао је да је дошло до било каквог физичког обрачуна, већ да су разменили свега неколико реченица након чега је рођак отишао. Ипак, у децембру исте године је признао кривично дело, искористивши право на опортунитет - уплатио је 100.000 динара у хуманитарне сврхе, а кривична пријава је одбачена.

Новинари Раскрикавања нису успели да дођу до Новаковића за коментар. Као и Маринковић, делимично је признао кривицу за паљење новинарове куће.

Човек од поверења

Када се иде даље ка врху ланца људи оптужених да су запалили Јовановићеву кућу, стиже се до Владимира Михајловића, полицајца интервентне јединице у Београду.

Њега је Симоновић на једној прослави у ресторану у Болечу питао да му учини услугу и пронађе неког ко би могао да Јовановићу „у виду опомене“ запали кола, наводи се у оптужници. Симоновић му је објаснио какав ауто новинар има и за ову услугу обећао 1.500 евра.

„(Михајловић) је био свестан позиције коју има Симоновић (...) и да је од његовог утицаја могао зависити посао његове супруге која ради у Општини Гроцка“, пише у оптужници.

Полицајац је затим пронашао Новаковића, а он Маринковића који је извео акцију.

За разлику од њих двојице, према документацији до које је Раскрикавање дошло, Михајловић није раније осуђиван.

Он је чак у полицији био награђиван због „професионализма и храбрости“, како пише у оптужници.

МУП је одбио да Раскрикавању достави информације о томе да ли су покренули дисциплински поступак против Михајловића због овога, какав је његов тренутни радни статус, да ли је досад кажњаван и зашто, као и које је награде и признања примио током службе.

На врху ланца

Симоновић, бивши председник Општине Гроцка, хтео је да застраши Јовановића да престане да пише о њиму.

Милан Јовановић који је био полицајац пре него што је ушао у новинарство, претходних година је често писао о Симоновићу на порталу Жиг инфо, али га је и пријављивао полицији.

„Подносио сам кривичне пријаве против њега за крађу струје, за милионе од гасификације које су отишле ко зна где, за чувара гробља у Врчину који је купио цело комунално предузеће. Ништа се са тим није десило“, каже Јовановић за Раскрикавање.

Овај необичан потез, да као новинар подноси пријаве, Јовановић је објаснио тиме што је некад био полицајац.

„Као бивши полицајац, ја сам свестан тога да сам дужан да о свом открићу обавестим надлежне институције. И ја сам то урадио, да нико не може да ми пребаци да сам прикривао кривично дело“, наводи он.

Симоновић је, због серијала текстова о корупцији у његовој општини, о страначком и родбинском запошљавању, малверзацијама при гасификацији, портал Жиг инфо тужио чак 16 пута. Све тужбе је поднео након паљења Јовановићеве куће.

Симоновић је двапут осуђиван, како је сам испричао на суду током једне од парница коју води против портала Жиг инфо.

„Једанпут због тога што сам се оженио малолетницом, то је моја супруга са којом и данас живим. Изречена ми је условна осуда, а други пут сам прекршајно одговарао 2000. године када сам учествовао у тучи са људима који су крали изборе, као представник Српске радикалне странке“, рекао је Симоновић у марту 2018. године.

Бивши председник општине је једини из групе који је потпуно одбацио оптужбе за паљење Јовановићеве куће. „Апсолутно не признајем кривично дело“, рекао је на суду.

Против Симоновића се тренутно води више истрага, према одговорима које је Раскрикавање добило из тужилаштава.

Друго основно тужилаштво и даље испитује наводе из кривичне пријаве коју је марта 2015. године против председника општине поднео Милан Јовановић. Сем да је поступак у току, тужилаштво није желело да каже више детаља новинарима Раскрикавања.

Симоновића је истражним органима исте године пријавио и донедавни генерални директор Железница Србије Мирослав Стојчић. Он је у јануару 2015. године ову функцију наследио од Симоновића који је прешао на чело Општине Гроцка. У кривичној пријави Стојчић тврди да му Симоновић није предао кључеве четири стана у власништву Железница Србије, који су у међувремену, како је сумњао, бесправно усељени. Више тужилаштво је у новембру 2018. године донело одлуку да нема основа за покретање поступка.

Тужилаштво тренутно испитује наводе још једне кривичне пријаве коју је Стојчић поднео против Симоновића, због сумње да је злоупотребио положај.

У јулу 2017. године, против Симоновића је и група становника Гроцке поднела кривичну пријаву Другом основном тужилаштву. Како кажу из овог тужилаштва, кривично дело у пријави није прецизирано, а наводи из ње се и даље испитују.

Више тужилаштво испитује кривичну пријаву коју је против Симоновића 2018. године поднео и Синдикат извршних служби железнице.

После подизања оптужнице, Симоновић је поднео оставку на функцију председника Општине Гроцка, као и на све функције у Српској напредној странци, где је био члан Главног одбора и председник општинског одбора у Гроцкој.

Драгољуб Симоновић одбио је да разговара са новинарком Раскрикавања.

„За вас немам времена“, рекао је и спустио слушалицу.

 

Певачица признала кривицу

У паљењу Јовановићеве куће учествовала је и Бојана Шијачки Цветковић, певачица из Врчина која, према документима које је Раскрикавање сакупило, пре овога није имала сукоба са законом.

Она је 24. децембра, 12 дана након што је Јовановићу запаљена кућа, признала кривицу и склопила споразум са тужилаштвом, па је осуђена на 6 месеци кућног затвора и казну од 50.000 динара.

Како је рекла, те ноћи је Маринковића својим „ситроеном“ довезла испред куће у којој су спавали Милан Јовановић и његова жена. Пре тога је Маринковић са аутомобила скинуо задњу таблицу.

Паркирала се у близини куће и сачекала Маринковића који је убацио Молотовљев коктел кроз прозор гараже да би потом заједно побегли.

Марија Вучић  Раскринкавање

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније