среда, 28 октобар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Сањао сам чудан сан, правила се торта за нашу децу од 60 +

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Сањам неки чудан санак. Моја земља, а деца нам од 55 + година. Победили смо опаку болест са 75 ново-заражених на дневном нивоу. Сањам гладни народ у златном добу.

 Сан траје чини ми се 8. година. А знате какви су снови, чудни, невероватни..

У том сну, мом колеги старини од 70 лета члан партије и председник запалио је кућу. Пре тога, сећам се сна, због другог члана партије сам био у некаквој болници, чини ми се једно недељу дана. По први пут у том сну сам осетио шта је тотална анестезија са оперативним захватом.
Сан постаје све чуднији. Гледам у њему тако људе који тапшу оном што запали кућу, а старину испљуваше. Пре тога сам виђао , тачно се кроз сан сећам, како се вечити градоначелник још од доба оног озлоглашеног Ђиласа, грли са оним паликућом...

Онда онај паликућа заврши у притвору а вечити на неком скупу рече како га није ни познавао. Тај сан ме, чини ми се ухватио у Ритопеку. Сећам се да сам хтео да се освежим градском ритопечком водом. Чесма је ипак била сува. Као да сам сањао да ће вода потећи још 2014 године..
Затим сам се некако нашао у Лештанима. Знате како је то у сновима, час си ту, час на неком другом месту...

Е ту ми баш неки здепасти човек, онако мало врцка док прича, исприча како Општина има највећи буџет, а како ништа није урађено код прошлих. А тако ми се учинио познат тај што прича. Као да сам га виђао и код прошлих. Ето, просто мо се чини да кад се отварао Дом здравља у Калуђерици, да сам га видео са озлоглашеним Ђиласом. Баш у том Дому, који је направљен, како рече овај познати човек, када се ништа није радило..

Одједном сам на неком слављу. Видим торта с четири спрата, пише за неку децу. Погледам око себе а деца ко да су унучиће већ добила.. Шетао сам тако од славља до славља, свуда иста атмосфера..

Одједном сам у некој великој сали. Опет ми у сан онај чикица и нешто прича. Гледам му мимику, иста као код оног што се грлио, па заборавио да се грлио. Опет ме враћа у Ритопек... Опет неки људи тапшу на помен паљења куће, пребијања, уцењивања.

Сан је прејак, сувише болан. Аплауз Хитлеру све јачи. Време је за хајдуке, јер Турци џаба не владају. Комунистима никад лакше, Апис је већ одавно сасечен, кнез Ђорђе у установи. Народ гладне животиње, а храна је код вође. Кукавичлук је на цени, а брат одавно продао брата. Деца су сада родитељи, а децу су родитељи одавно заборавили. Окупатор је наш, он је наш народ.

Нећу да сањам више.. Хоћу да се пробудим, али не иде..  Снови постају све чуднији. Треба нам кофа воде, пробудићемо се. Мора тако јер чудан је овај народ у сновима..

 

Жељко Маторчевић

Најчитаније