уторак, 22 октобар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Адвокатица: Еквадор ширио лажи о Асанжу да би оправдали хапшење

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Адвокатица ухапшеног оснивача Викиликса Џулијана Асанжа рекла је да је влада Еквадора ширила лажи о његовом понашању у амбасади у Лондону.

Џенифер Робинсон рекла је данас за Скај њус да су еквадорске власти давале скандалозне оптужбе против Асанжа да би оправдале то што је дозвољено британској полицији да уђе у њихову амбасаду у четвртак и ухапси Асанжа који је ту био склоњен од 2012.

 

Председник Еквадора Ленин Морено укинуо је  азил Асанжу чиме је отворио пут за британску полицију да га ухапси.

Робинсон је рекла да је Асанж живео у врло тешким условима од када је Морено дошао на власт 2017. године.

Асанж се 2012. склонио у еквадорску амбасаду у Лондону како би избегао да буде изручен Шведској због оптужбе за сексуални напад, која је у медјувремену одбачена, али је оптужница да је прекршио услове кауције остала на снази.

Лондонска полиција је у четвртак ухапсила Асанжа на основу налога САД за његово изручење и због кршења услова кауције у Великој Британији. Еквадор је претходно одузео азилантски статус Асанжу, наводећи као разлог његова "кршења медјународних конвенција и дневних протокола".

Против Џулијана Асанжа Сједињене Америчке Државе подигле су оптужницу 6. марта 2018. године за заверу са Челси Менинг за упад у компјутере и крађу поверљивих докумената. Асанж се терети да је свесно приступио компјутерима за које није имао ауторизацију како би дошао до информација које су заштићене ради националне безбедности и међународних односа, класификоване као тајна, како би наудио САД-у и дао предност странцима. За то дело прети казна од пет година затвора.

Робинсон је рекла да је он спреман да сарадјује са шведским властима ако би оне затражиле његово изручење али да је приоритет да се избегне изручење у САД, преноси Франс прес.

"Џулијан се никад није бринуо због суочавања са британским или шведским правосудјем. Нама је главна брига била и даље јесте да се спречи да он буде послат у САД", рекла је Робинсон.

Асанжово наредно појављивање пред судом биће 2. маја путем видео везе.

Детаљи оптужнице САД против Асанжа

У оптужници САД против Џулијана Асанжа коју су објавили медији изнета је ретроспектива догађаја. Тако се између осталог наводи да је између јануара и маја 2010. године Менинг сачувала четири комплетне базе одељења и агенција САД, базе података састојале су се од око 90.000 извештаја о Авганистанском рату, 40.000 извештаја о рату у Ираку, 800 докумената о саслушању затвореника Гвантанама и 250 хиљада депеша Стејт дипартмента.

Даље пише да је велики број ових података био класификован као тајна чије би отварање могло да доведе до озбиљног угрожавања националне безбедности. Менинг је ове податке предала сарадницима Викиликса који су то објавили на свом веб сајту.

„У марту 2010. Асанж се сложио да помогне Менингу како би разбио шифре које су сачуване на комјутерима америчког министарства одбране и који су били повезани с тајним интернет протоколима. Менинг, која је имала приступ комјутерима у складу с својим тадашњим задужењима као аналитичар, такође је користила компјутере да с њих скине поверљиве податке и преда их Викиликсу“, наводи се у оптужници.

Шифре које је Менинг дала Асанжу, како се наводи биле су доступне само администарторима, да она није имала приступ њима па је користила специјалан софтвер како би приступила овим компјутерским фајловима и преузела део шифри које је затим дала Асанжу.

У оптужници се образлаже да је разбијање шифри омогућило Менинг да се логује на компјутере под тајним идентитетом, што је отежало истрагу и идентификацију Менинг као особе која је била извор поверљивих информација.

„Пре него што се удружила са Асанжом, већ је Викиликсу дала стотине хиљада докумената, а Асанж је свесно преузео поверљива документа од Менинг како би их јавно објавио“, стоји у оптужници.

Наводи се да су „на пример, 7. марта 2010. године, Менинг и Асанж разговарали о вредности исказа затвореника из Гвантанама, а следећег дана, пре него што су склопили договор о разбијању шифри, Менинг је рекла Асанжу да је пребацила све информације које је поседовала. Менинг је такође рекла да после тога нема више шта да дода, на шта је Асанж одговорио да радознале очи увек нађу у шта да гледају“.

У оптужници се наводи да је након овога, од 28. марта до 9. априла, Менинг користила компјутере министарства одбране како би скинула још поверљивих података.

Асанж је пре три дана ухапшен у Амбасади Еквадора, након што је амбасадор позвао британску полицију. Након тога Асанж је одведен у притвор у главну лондонску полицијску станицу. На његово хапшење реаговао је и председник Еквадора Ленин Морено, поручујући да Асанж неће бити предат земљи у којој би био изложен тортури или смртној казни.

Непосредно након хапшења огласио се и Викиликс на Твитеру, објавивши како је Асанж сваке године након 2010. номинован за Нобелову награду, те и да моћници, укључујући и ЦИА, раде на његовој дехуманизацији и делегитимизацији.

Викиликс је, такође, најавио пре неколико дана да ће доћи до хапшења, наводећи да ће изговор бити „ИНА документи” који представљају збирку докумената послатих једном еквадорском парламентарцу у којима се еквадорски председник Ленин Морено оптужује за корупцију.

Бета, Гардијан, Инсајдер

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније