уторак, 19 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Могу ли тинејџери да преузму општине

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Резултати показују да 51 одсто испитаника не би подржало иницијативу да се у Србији уведе право гласа на локалним изборима од навршене 16. године, као што је случај у неким другим земљама

 Може ли ученик другог разреда средње школе успешно да води општину и да ли би новац из локалне касе утрошио на асфалтирање улица или у отварање играоница? Да ли је у време када се најављује промена Устава и када део опозиције захтева измене политичког и изборног система потребно стављати у први план идеју да се снизи старосна граница за гласање са 18 на 16 година? Одговор на ова питања дали су грађани које је прошле године анкетирала Кровна организација младих Србије. Резултати показују да 51 одсто испитаника не би подржало иницијативу да се у Србији уведе гласање од 16. године.

Менаџерка програма Кровне организације младих Србије (КОМС) Миљана Пејић каже да би снижавање старосне границе за стицање пасивног и активног бирачког права на 16 година омогућило већем броју младих да учествује у изборним процесима. Истовремено би дало простор специфичној категорији младих да утиче на друштво и заједницу, у складу са својим интересовањима и жељама. „Сматрам да би ово био јасан и недвосмислен подстицај младима да буду активни и информишу се о политичким дешавањима, да иницирају процесе, разматрају и критички преиспитују своје ставове о важним друштвеним и политичким питањима и доносе одлуке. КОМС подржава иницијативе које доводе до тога да су млади препознати као равноправни учесници и учеснице у друштву, а верујемо да би ово допринело изградњи партиципативне политичке културе код младих”, каже за „Политику” Миљана Пејић.
 
Ову проблематику потребно је посматрати из више углова у светлу савремених трендова, не само у Европи већ и у свету. Извршни директор Цесида Бојан Клачар сматра да је идеја да се спусти граница за гласање младима од 16 година једна од важнијих тема коју треба озбиљно и темељно размотрити. Могуће су различите комбинације изборног законодавства, почев од тога да гласају и буду бирани само на локалним изборима. Постоји и друга могућност, да могу да гласају и на парламентарним и председничким изборима, али би у том случају имали пасивно бирачко право што значи да не би могли да буду кандидати за посланике и председника републике.
 
Клачар за наш лист истиче да не би требало журити са увођењем ових промена. „То би могла да буде једна од важних тема о којима би могло да се разговара на неким будућим панелима и дебатама у вези промена изборног законодавства. Србију у сваком случају чекају промене изборног законодавства по питањима која су годинама на дневном реду, али чека и сет промене као одговор на савремене промене у друштву у коме живимо”, истиче Клачар.
 
Миљана Пејић као примере добре праксе наводи Аустрију и Малту. Каже да је Аустрија старосну границу активног бирачког права још 2007. смањила са 18 на 16 година, а пасивно бирачко са 19 на 18 година. „Оваква пракса се у Аустрији показала као веома подстицајна, што потврђују и статистике. Излазност младих на изборима је порасла, па је тако на локалним изборима у Бечу 2010. изашло на изборе 68 одсто младих у односу на 2005, када је излазност била 61 одсто. Већ 2013. године проценат младих који су изашли на изборе и на тај начин учествовали у одлучивању, износио је 75 процената. Посебно је занимљив податак да је била већа излазност младих од 16 и 17 година, чак 63 одсто, него оних између 18 и 20 година, којих је изашло 59 процената”, објашњава Пејић.
 
Следећи пример добре праксе представља Малта, која је 2015. спустила старосну границу за гласање на локалним изборима са 18 на 16 година, док право да буду бирани на локалу имају млади са навршених 18 година. Парламент Малте је 2018. одлучио да ову праксу примени и на опште изборе, изборе за Европски парламент као и за референдум. Ипак, за кандидате на општим изборима или изборима за Европски парламент, остала је старосна граница од 18 година. На првим локалним изборима који су одржани након уведених промена и спуштања старосне границе за гласање, излазност је била 62,3 одсто.
 
Бојан Клачар каже да сама идеја о спуштању старосне границе може за Србију да донесе више добрих ствари. „Најпре, на тај начин ми бисмо као држава одговорили на чињеницу да живимо у 2019. години и да морамо, на неки начин, да уважимо да су у току бројне политичке, економске и технолошке промене. Евентуална измена изборног законодавства требало би да има у виду да живимо у измењеном медијском друштву”, рекао је Клачар.
 
Ипак, пре него што би се младима од 16 година омогућило да гласају, потребно је да се млади информишу о изборном процесу. Неопходно је да се кроз формално образовање упознају са основним карактеристикама политичког система, изборним процесима и важношћу политичке партиципације. Имајући у виду да се у Србији данас само делом ове теме обрађују кроз предмет Грађанско васпитање, али није обавезан, потребно га је унапредити да гради демократску културу код младих, као и да га похађају сви млади у процесу образовања. Додатно, потребно је оснажити младе да могу аналитички да приступе политичким дискурсима и критички преиспитују медијске садржаје како би формирали ставове на основу објективних информација.
 
Масовна излазност младих на шкотском референдуму
 
Искуства са снижавањем изборног права на 16 година почела су да се примењују од осамдесетих година прошлог века, када су неке земље Јужне Америке својим прописима предвиделе ову могућност. Прва је ову одлуку донела Никарагва 1984, да би четири године касније Бразил променио устав и дао право гласа младима од 16 година. У Европи је први корак направила Естонија, када је 1990. границу спустила на 17 година, да би после тога већи број држава у свету мењао законодавство. Право да средњошколци гласају увело је, поред осталих, двадесетак држава у Америци, Канада, Нови Зеланд, док је у неким кантонима у Швајцарској за локалне изборе граница спуштена на 16 година, а исту одлуку донела је и Немачка. Веома је важна и одлука донета у Шкотској уочи референдума о независности од Велике Британије, којом је дозвољено изјашњавање на референдуму и млађима од 16 година. Одлука је образложена тиме да ће, уколико имају прво да гласају, млади највише изаћи на референдум. Утврђено је да је чак 75 одсто младих гласало.
Дејан Спаловић  Политика

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније