четвртак, 22 октобар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Јермени и Азербејџанци се убијају оружјем Вучићевог трговца

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Војници Азербејџана и Јерменије који поново ратују због спорне територије Нагорно Карабах, међусобно се убијају између осталог и српским оружјем, јер је наша држава што јавно, што тајно продавала наоружање и једној и другој страни.

 Две бивше совјетске републике започеле су нове оружане сукобе око области која је међународно призната као део Азербејџана, али је контролишу етнички Јермени. Ратно стање уведено је јуче у обе земље, а у сукобима који се воде што на земљи што из ваздуха само у току једног дана убијене су најмање 23 особе.

Неки од њих, без сумње, убијени су српским оружјем, које држава Србија годинама уназад извози у нама пријатељску земљу Азербејџан, међутим приватним каналима, односно преко компаније Слободана Тешића, иста ратна опрема стигла је недавно и до руку јерменске војске.

Овај дипломатски пех, не тако давно, изазвао је прави међудржавни скандал.

Српско оружје у дипломатском рату

Да подсетимо, дипломатски односи Србије и Азербејџана пољуљани су 19. јула, када је интернет портал Хаqqин.аз, означен као близак властима Азербејџана, објавио тврдње да су минобацачи српске израде, као и муниција за њих, испоручени Јерменији преко Грузије, а потом употребљени у смртоносним сукобима на јерменско-азербејџанској граници, 12. јула.

Тада је заменик азербејџанског шефа дипломатије Калаф Калафов обавестио о овоме амбасадорку Србије Даницу Веиновић и нагласио да овај случај “баца сумњу у пријатељске односе и сарадњу две земље на највишем нивоу”.

Министар трговине Расим Љајић, чије министарство у Србији издаје крајњу дозволу за извоз оружја, изјавио је тада да су ове године одобрена два уговора за извоз наоружања у Јерменију, и да је у питању била муниција за пушке и пиштоље, а да је могуће да су минобацачи извезени још 2015.

Није могао да открије о којој се фирми ради.

Двострука игра

Убрзо је откривено да је реч о компанији Слободана Тешића, човека који годинама уназад носи епитет финансијера свих српских власти, па и актуелне.

Овај “човек без лица” како су га често називали, јер се није могло доћи до било какве његове фотографије, широј јавности је постао познат 2003.године, односно у време чувене афере Орао, кад је домаће (Заставино) пешадијско наоружање уместо у Нигерију која је, наводно, била крајњи корисник, извезао у Либерију, која је била под међународним ембаргом.

О размери те афере говоре чињенице да су Уједињене нације тада Тешића ставиле на црну листу, те да је о том шверцу оружја документарни филм снимио енглески Би-Би-Си.

После низа сличних афера, Тешић се уплео у још једну и то ову са Јерменијом и Азербејџаном. Документи који су тада процурели у јавност, а које је објавио НИН, показали су да је уговором који је Тешић потписао са Министраством одбране Јерменије 2018. године требало да буде испоручено 142.000 мина различитих калибара и 10 ракета Град од 122 милиметра из фабрике “Крушик”, а уговорено је и превезено најмање 100 минобацача за мине калибра 120 милиметара из “Прве петолетке”, као и три противавионска топа калибра 20 милиметара ознаке М55А4 из “Застава оружја“.

Оружје је отпремљено са нишког аеродрома Константин Велики на аеродром у близини Јеревана, главног града Јерменије, а још 16 летова са оружјем из српских фабрика је током 2019. године са нишког и београдског аеродрома “Никола Тесла” отпремано до аеродрома код Јеревана.

Интересантно је да је овај уговор са Јерменијом склопљен готово у исто време док је српски председник Александар Вучић добијао почасти у Азербејџану, када је и потписан Акциони план за стратешко парнерство и низ билетарних спорузума.

Србија је тако одиграла двоструку игру и истовремено наоружавала обе земље.

Наоружавање нестабилних подручја

Војно-политички аналитичар Владе Радуловић за Нова.рс каже да нема никакве сумње да се у најновијим сукобима између Азербејџана и Јерменије, користи српско оружје.

“Пословање и одрживост рада наше наменске индустрије базира се пре свега на продаји наоружања и војне опреме купцима широм света. Неретко, они долазе из безбедносно нестабилних подручја која “преко ноћи” могу постати место оружаног сукоба, као што је случај са тренутном ситуацијом између Јерменије и Азербејџана. У протеклим годинама, ми смо реализовали уговоре са обе стране у поменутом конфликту и при томе много интензивнија сарадња била је са званичним Бакуом, него са Јереваном. Због тога нема дилеме да ће се и наоружање из Србије користити у актуелној кризи у рејону Нагорно-Карабах”, наводи Радуловић.

Уверен је, међутим, да је за најразорније окршаје задужена војна индустрија Русије, Израела и Турске.
“У целој причи наса држава има маргиналан значај. Пре свега је махом реч о пешадијском наоружању и војној опреми, а не о сложеним борбеним системима. У поменутом региону, главни продавци наоружања и сложених борбених система су Русија, Израел и Турска”, истиче Радуловић.

 

Јелена Јеловац    Нова

Најчитаније