среда, 20 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ВОЗВИЖДЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Празник Возвиждења Часног Крста Српска православна црква и њени верници прослављају сваког 14. септембра по јулијанском, односно 27. септембра по грегоријанском календару, као сећање на дан када је Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина, пронашла Часни Крст на којем је разапет Господ Исус Христос.

Возвиждење Часног Крста или Крстовдан, као велики хришћански празник установљен је 326. године, годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, који је сазвао цар Константин Велики, након проглашења едикта (Edictum Mediolanense) 313. године у Медиолану (данашњем Милану), названог Милански едикт, са савладаром Лицинијем, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћања у Римском царству. Овим законским актом хришћанство није постало државна религија, већ је изједначено са свим осталим веровањима, која су постојала у тако великом царству, и хришћани су били слободни да исповедају своју веру, као и сви остали, без страха од прогона, убиства и одузимања иметка. Након што се цару Константину Великом указао на небу Часни Крст, уочи важне битке, у коју је пошао како би казнио цара Максенција за учињена недела и злочине, и док се молио тражећи победу против овог насилника, као одговор на небу се појавио Крст Господњи, изображен од звезда, сијајући јаче од Сунца, на коме је писало: „Овим побеђуј!“ У битки код Милвијског моста цар Константин Велики је потукао војску цара Максенција и као победник је ушао у Рим, где га је народ дочекао са великом радошћи и почастима.

71591196 516570555575794 6826456440857690112 n

У част Животворног Крста, који му је даровао победу, и благодарећи Богу на томе, цар Константин је поставио велики Крст на високом стубу усред Рима, на којем је писало: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма.“ Цар Константин и његова мајка царица Јелена имали су велику жељу да пронађу Крст Господњи и царица Јелена је отпутовала за Јерусалим како би га пронашла. У Јерусалиму је царица Јелена обишла сва света места са којих је уклањала паганске идоле и износила часне мошти светитеља. Од Јевреја је царица сазнала за једног старца Јуду, који јој је после много наговарања, показао место испод храма богињи Венери, где је сакривен Часни Крст и царица је наредила да се храм сруши, а земља и камење раскопају и уклоне, и позвала је патријарха Макарија да се на том месту помоли Богу. Убрзо након молитве патријарха Макарија разли се диван мирис и указаше им се према истоку Гроб Христов и Голгота у чијој близини нађоше закопана три крста и клинце, којима је Господ био прикован за крст, а само један је био Часни Крст и нису знали који, јер су уз разапетог Исуса Христа на Голготи са његове леве и десне стране били разапети и двојица разбојника. Патријарх Макарије је видео да у близини пролази поворка са покојником и нареди да се редом крстови полажу на покојника. Крст Христов када беше положен на покојника он тога часа васкрсну и силом Божанскога Крста Господњег устаде жив.

Царица са радошћи прими Часни Крст и поклонивши му се целива га, као и сва њена пратња. Јерусалимски патријарх Макарије тада узе Крст и подиже га да га сав народ може видети, док је народ викао: „Господе помилуј!“ и тако је почело прослављање празника Возвиждења или Подизања Часног Крста Господњег – Крстовдана. Јерусалим је касније освојио цар Хозрој, који је одвео много народа у ропство и однео Крст Господњи у Персију, где је био 14 година. Грчки цар Ираклије је 628. године победио цара Хозроја и са славом повратио Часни Крст у Јерусалим, који је унео на својим леђима, бедно обучен и босоног, као што га је носио и Исус Христос, и изнео га је на Голготу, где га је положио у храм Васкрсења. По народном обичају у Срба за Крстовдан се предсказује време за наредну годину, па се каже да ако грми на Крстовдан биће плодна година, а ако је суво време и година ће бити сушна, ако је облачно биће доста снега током године, а киша која ромиња најављује благу зиму. Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Зашто се зли духови страше од крсног знака?

70285480 832418683826493 1853904774844383232 n

Зато што их крсно знамење подсећа на Часни Крст на Голготи, на коме је Христос својом драговољном жртвом раскинуо везе рода људског са демонским силама и привезао га за Бога небеснога. Отуда је крст 'демонов јазва' (ударац демонима), јер их боде као копље и жеже као огањ. Како треба да поштујемо крст? Онако исто као што поштујемо Часну трпезу у олтару. Јер на Часној Трпези стоји Тело и Крв Христова. На Крсту Голготском исто тако стајало је Тело и Крв Христова. Дакле да приступимо Крсту са страхом и трепетом говорећи на глас или у себи 'Кресту Твоему поклањајем сја Владико'.“ Тропарь Воздвижения, глас 1.: Спаси Господи люди Твоя, и благослови достояние Твое, победы православным христианом на сопротивныя даруя, и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство. (Тропар, глас 1: Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим православним хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој.) Кондак Воздвижения, глас 4.: Вознесыйся на Крест волею, тезоименитому Твоему новому жительству, щедроты Твоя даруй Христе Боже, возвесели силою Твоею верныя люди Твоя, победы дая им на сопостаты, пособие имущим Твое, oружие мира, непобедимую победу. (Кондак, глас 4: Узнео си се на Крст Својом вољом, истоименоме Твоме новом народу милости даруј, Христе Боже.

Развесели силом Твојом благословени и христољубиви род наш, даруј му победу над непријатељима, јер имамо Твоје оружје у свету, непобедиву победу Крста.)

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније