_thumbnail.jpg)
Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Не одлажимо ни ми покајања ни часа једног. Јер сваки идући час може да нас више не уброји у житеље овога света.
Брзо чистимо и перимо своју душу бар онолико колико чистимо и перемо своје тело, које ће данас сутра бити храна црвима. Чистимо је покајањем и сузама, перимо је постом и молитвом, и одевајмо је хаљином изатканом од чистоте и љубави, и украшену свим добрим делима, а нарочито делима праштања и милосрђа. Учинимо оно мало што Бог од нас тражи остало ће Он учинити.“
Успомена на смрт Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља обележава се данас 29. августа по јулијанском, односно 11. септембра по грегоријанском календару. Свети Јован спада у равноапостолске свеце и једини је, уз Господа нашега Исуса Христа и Богомајке, чији се дан рођења и упокојења празнују. Догађај који је био повод за успостављање празника Усековању главе Светог Јована Крститеља описан је у Новом Завету у Јеванђељу по Матеју 14, 1 – 13, где је описан разлог и мученичко страдање Светог Јована од Ирода Антипе, сина Ирода Удомејца, убице деце Витлејемске, тетрарха Галилејског, који се по други пут оженио женом свога брата Филипа, Иродијадом. Ирод Антипа је био прво ожењен ћерком арапског цара Арете, али је убрзо био опчињен лепотом Иродијаде и зближио се са њом, а по њеној жељи је отерао своју закониту жену и незаконито је са њом почео живети, док му је брат Филип још био жив, са којим је имала и кћер. Када је Ирод учинио такво безакоње, Свети Јован Крститељ, ревнитељ закона Божијих, изобличитељ грехова људских и проповедник покајања, није отрпео, него је пред свима изобличио Ирода као прељубника и отмичара, који је своме брату отео жену, а Ирод је наредио да Светог Јована баце у тамницу. На дан Иродовог рођендана, Иродијадина кћер је играла и тако се допала Ироду да јој је понудио да јој испуни сваку жељу и шта год буде затражила биће њено. Поучена од своје зле мајке, затражила је главу Светог Јована Крститеља.
Ирод јој је испунио жељу и Иродијада је главу Светог Јована закопала у свом дворцу, док су тело његови ученици сахранили у Севастији, старој Самарији, у Палестини. Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља се слави од давнина, а писана сведочанства постоје од V века у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. На овај дан хришћани држе строги пост, не једе се и не пије ништа што је црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована. У Хeрцеговини, по народним обичајима, осим поста, не раде се ни тежи послови, а нарочито се води рачуна да се не ради ништа око семена, док се у Шумадији овај дан сматра добрим за брање лековитих трава, а само жене раде око семена, које остављају за следећу годину и спремају зимницу. На тај дан у Шумадији не дају деци да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје, а у Херцеговини се пази чак и који дан у недељи је пао празник, па ако је то понедељак, онда се избегава рад са семеном сваког понедељка током године.
Тропарь Предтечи, глас 2.: Память праведнаго с похвалами, тебе же довлеет свидетельство Господне, Предтече: показал бо ся еси воистинну и пророков честнейший, яко и в струях крестити сподобился еси Проповеданнаго. Темже за истину пострадав, радуяся, благовестил еси и сущим во аде Бога, явльшагося плотию, вземлющаго грех мира и подающаго нам велию милость.
(Тропар, глас 2.: Памјат праведнаго с похвалами, Тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја јеси во истину и пророков честњејшиј, јако и в струјах крестити сподобилсја јеси Проповједанаго, тјемже за истину пострадав, радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога, јавилшагосја плотију, вземљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост. Тропар, глас 2.: Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у Аду, о Богу који се јавио у телу и узео грех света и који нам дарује велику милост.)
Кондак Предтечи, глас 5.: Предтечево славное усекновение смотрение бысть некое Божественное, да и сущим во аде Спасово проповесть пришествие. Да рыдает убо Иродия, беззаконное убийство испросивши: не закон бо Божий, ни живый век возлюби, но притворный, привременный.
(Кондак, глас 5.: Предтечево славноје усјекновеније, смотреније бист њекоје Божественоје, да и сушчим ко адје Спасово проповјест пришествије, да ридајет убо Иродија, безаконоје убиство испросивши: Не закон бо Божиј, ни живиј вјек возљуби, но притворниј, привремениј. Кондак, глас 5.: Претечино славно усековање, је славно Божије старање о свету, да и онима који су у Аду проповедаш Христов долазак. Нека плаче Иродијада јер безаконо убиство поручи: Не заволе закон Божији, ни живот вечни, но варљиви привремени.)
