Гроцка, 2017 година, велико зло се надвило над Гроцком, нелегални бацачи ђубрета! Једини који је спреман да поведе борбу против тог зла, председник општине, не жалећи да у тој борби да и туђ живот.

Рано јутро, око пола дванаест, председник, два принудна добровољца комунални инспектори и новинар Будак незаглављени, који је поведен да овековечи овај историјски херојски тренутак, чекају у заседи да наиђе сурови и опасни бацач ђубрета. Председник: Слушајте овамо, уколико дође до ситуације опасне по живот, гурните будака он и овако само глупости прави и служи да слика, таквих имамо колико хоћеш тако да није штета. Будак: Али шефе! Председник: Ћут, глас да ти не чујем, нема али, у оваквој ситуацији сви требамо да будемо спремни да се жртвујемо,  ја сам спреман на то, да у овој борби ако треба несебично дам твој живот.  Баш у том тренутку зачу се сабласни звук трактора и из магле појави се опасни и сурови бацач ђубрета. Заустави свој трактор поред пута и поче да истовара ђубре на месту где је забрањено. Председнику поче да врије крв у жилама, ухвати га ратнички дух свих његових предака, искочи из жбуна маскиран са свих страна гранама јоргована, заурла пискавим гласом док му колена клецају као да игра твист. Председник: Стој не мрдај! Ухваћен си птицо! Не покушавај да побегнеш, опкољен си са 120 комуналних инспектора. Долијао си, сад ћеш лепо да платиш казну па да видиш, нема код мене трте мрте, само трте, нећете ви док је мене да бацате ђубре где хоћете! Вас троје изласте из тог жбуња кукавице једне! Пишите му казну а ти будаку снимај да види народ какав сам ја херој и да једини смем да се ухватим у коштац са оваквим.  Инспектори: Пишемо шефе!  Будак: Снимам шефе!  Председник: Наравно да се пише и снима, све црно на бело! Шта ме гледаш уместо да прекријеш лице рукама! Снимај будаку, нек види народ ским ја имам посла, ко им загађује околину! Снимај будаку само снимај!  Будак: Снимам шефе, снимам и треба да народ види какви смо то људи! Председник: Ајде сад ти мени лепо реци шта ти је ово требало, шта имаш да кажеш у своју одбрану?  Бацач ђубрета: Немам ништа да кажем, имам само ову слику, ја и председник Вучић!  Председник: Ауууу, што вам лепа слика, како сте лепо испали, баш вам лепо стоји одело а тек фризура.... Шта пишете вас двоје, ко вам рекао да пишете, срам вас било, вратите човеку документа! А ти будаку, ко ти рекао да снимаш и сликаш!  Будак: Ви сте рекли!  Председник: Ја реко! Оваквог човека си нашао да снимаш и извргаваш руглу! Срам те било, па види само каву слику има! Бриши то и за казну да избациш ово ђубре из приколице а вас двоје му покажите где је баш забрањено, ту да истовари, он какав је баксуз истовариће тамо где је дозвољено. Јел јасно! Инспектори: Јасно шефе!  Будак: Разумем шефе!  Председник: Ја се још једном извињавам господине због ове непријатности коју су вам приредили моји службеници и због оваквог пропуста биће кажњени. Следећи пут не морате да идете овако далеко да баците ђубре него на прво слободно место на које наиђете ви баците. Можете и испред општине ако вам је ту најближе па ћемо ми после то да покупимо и почистимо!  А ево завршио је будак, ђубре вам је избачено, хвала вам што бацате ђубре код нас и срећан пут!  Инспектори: Шефе шта да радимо са овом пријавом што сам почео да пишем.  Председник: Пиши на оног што смо га ухватили да је бацио папирић на пут, не може то тако, да баца како ко хоће папириће на пут! Нема слику, није у нашој странци, не зна никога ко јесте и шта да му радим кад нема ни једну олакшавајућу околност.   СУМЊИВО ЛИЦЕ