- Треба бити искрен према себи, ситуацију сагледати са разних страна и проверити сва могућа решења. Нажалост, то најчешће није случај. У ситуацијама кад размишљамо о разводу, увек је повређен нечији его, па на крају испада да одлуке доноси сујета, а не емоција и разум - упозорава психолог. Кад парови успеју да победе сујету, не би било лоше да се обрате стручним лицима који им могу помоћи да схвате шта заправо желе. Наша саговорница каже да се у пракси често сусреће са овим проблемом. Када "дужници" дођу по савет, прво им каже да мора да има још нешто међу њима осим заједничког кредита, иначе би отишли код адвоката. - Онда покушам да им помогнем да се сете разлога због којих су се венчали, као и разлога због којих су узели заједнички кредит. Покушам да им помогнем да промене фокус, тачку гледања. Тада би се могло рећи да је заједнички кредит један од оправданих разлога за останак у браку - каже психолог. Након почетног враћања у прошлост и подсећања на разлоге уласка у заједницу, наша саговорница подстиче партнере да се окрену и будућности. - Шта ће било коме од њих толики стан, ако један од њих оде? Често се партнери сложе око ове ставке и кажу да је то зато да деца не би мењала средину. А чињеница је и да се онај ко остаје у стану са децом, а углавном су то мајке, лакше носи са насталом променом. Бар се не мењају средина и околности, не само за децу, већ и за мајку - каже психолог. Пракса, ипак, показује да је многим женама развод заиста последња опција. Истраживања показују да су у лошем браку склоније да остану жене у педесетим него оне млађе од 45 година. Пре 45. рођендана управо су жене иницијаторке развода, али како се припаднице нежнијег пола приближавају 60. години, тас претеже на страну мушкараца. Подаци британске канцеларије за националну статистику показују да је 2014. године развод у 60-им затражило 9.443 мушкарца у поређењу са само 5.783 жена. Психолози објашњавају да су се многе старије жене одрекле каријере због мужевљеве и сада оправдано страхују за финансијску будућност уколико дође до развода, па радије остају у лошим браковима. Да су жене склоније и да остају у браку због кредита и страха за личну и будућност деце, верује наша саговорница. - У нашој култури често је уверење да ће мушкарац, чим нађе другу жену, а наћи ће је брзо јер су мушкарци практични, заборавити на бившу супругу и децу. Како га онда натерати да одржава финансијске обавезе које су остале у вези са станом, да плаћа алиментацију? - подсећа психолог. Неретко, страх жену "наговори" да притрпи и да остане у браку јер се то чини као најједноставнија опција. Али, ова одлука је може скупо коштати. - Кад жена пристане на такву улогу, одмах упада у шаблон "жртве". "Ја се жртвујем за децу, одричем се свог живота и то нико не цени". Онда почиње да пати и да све људе око себе криви за то што јој је живот такав. Почиње да криви и себе, да се осећа "заробљеном" у свом животу. Кад је жена и мајка таква, онда цела породица пати, и она и деца. У таквим случајевима, најпре радим са женом да се ослободи осећања кривице, да ослободи заробљену енергију и почне да је усмерава у другом правцу. Тек тада треба да донесе одлуку да ли да остане у том браку или не - закључује Јагодићева.
ПОСЛЕ ЗАДУЖИВАЊА НЕМА КАЈАЊА ЛАКШЕ је спречити него лечити - каже изрека која "преведена" на овај случај значи да треба добро размислити пре одлуке о заједничком кредиту. - Пре улажења у кредит, треба урадити нешто слично ономе што радимо кад доносимо одлуку да уђемо у брак. Често су те одлуке последица неких навика и уверења, притисака од стране других, погрешних очекивања. Некад је најбоље добро упознати себе, загледати се дубоко у то што очекујемо, "прелистати" сопствену и прошлост партнера, а онда замислити будућност. И потрудити се да лично што више допринесемо остварењу сна - каже психолог. ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ БИВШИХ НЕКИ парови, у немогућности да се договоре и разведу, бирају опцију да свако буде у својој соби и да живе као цимери. Ова опција има и предности и мане. - Брак и иначе у себи обухвата "цимерски" однос, тако да живот у одвојеним собама, уколико међу партнерима нема емоција и физиолошког аспекта - секса, има смисла, под условом да се партнери нису замрзели и да једно другом не "загорчавају" живот. Уколико су и деца са њима, опет је све једноставније, јер се деле и финансијске и друге обавезе. Једино на шта треба да обрате пажњу је да је њихов однос модел по коме ће сутра деца формирати своје бракове. Доћи ће тренутак кад ће се запитати: зашто моји родитељи не спавају у истој соби? - опомиње психолог.